Stražilovo

-43 81 Оиветник зграби листић и излети на улицу... На улици прочита карту... беше на њој име некога трговца. .. немачко име! — 11 е, та то је смак света! — дрекне гласно и упадне у дућан. У дућану за тезгом стајаше трговац с капицом на глави. Саветник му утутне карту у руке. Трговац прочита карту, преврне ју на другу страну, па стаде посматрати неко време тога, што му донесе карту. Најзад зовне момка, измени с њим неколико речи, које саветник није разумео, и изиде иза тсзге — Изволите за мном, рече-еавстнику, идући нажљиг.о нзмеђу товара робе. Саветник иђаша за њим с уздрхталим срцем. Прођоше узан ходник, па ее пађоше у маленој собици. Трговац ссдие па бечку, нокаже саветНику другу, на рекне: — Сада ми кажите, шта хоћете? — Баше је име немачко, поче саветник, висте Пемац. — Ман'те сада то, одговори намрштени тр- ; говац, моје вас име обмањује -- ја сам добар Пољак, као и сваки други, коме се имс свршује на с к и ! Саветник гледаше неко време, у чуду, на трговца, а носле ће реКи. — Опростите, госнодине. Мишљах, да ћу тим пробудити више сажал>ења према себи, јер и моје презиме ... иема пољскога завршетка. — То пе спада амо... - Ја сам саветник***. 111та желите ? — Мој је син отишао... — Сиће скуна с мојим! — Како то? И ви то тако равнодушно говорите? Трговац слеже раменима, а очи му се наводнише. Саветник му се баци око врата... — Ах, драги пријател.у! повиче саветник веК у полак ерећан, — покажи ми пут, да се бар опростим са својим Хермаиом. Трговац гледаше дуго у еаветника. Изгледаше, да нешто премишл,а... Пеки оемех избијаше кроз уплакане му очи... За час устапе, иритвори врата и рекне: — Ако ћете ме послушатн, ја Ку вам дати један савет. Претерапа осетљивост уовај мах иишта иам не врсди. Ако пам је мпо живот деце наше,

>7 К% онда треба да им дамо, чим ће се бранити. Они ондестоје остављени без оружја и џебанс ! Сваки час их могу напасти и сасећи их као репу... — За Бога! дрекне нрестрашепи саветник — за пјТо им не дају оружја и џебане?.. _ — Ех, видите, драги саветниче, граница је иоседиута — по путевима прегледају ... — Ваљда би се како могло томе доскочити... То су они онде голих руку! 0, боже мој!... — Ја баш о томе мислим, како бих своме сину добавио оружја и џебане.. — Имате ираво, драги нријатељу... ах! оии ће их онде потући као мухе! — Еле саветовао бих и вама, да се поста.рате, да вам син не буде онде без оружја! — С драге воље... само ми реците, колико новаца треба за то ... — Шта новаца!... Не иита се ту за новце.. новаца има, али оружја пренети онамо, то је мајсторија! — Треба, ио што, ио то, измислити, како би се то дало!... Они ће их онде поклати! — Ја зиам, како би се то могло врло но.у.здано урадити! — Говорите, говорите, драги пријатељу... — Кад би на пример ви... као саветник... у званичном мундиру ... Саветник устукиу два корака од трговца. — 1Ита? Јесте ли ви нри себи?... Ја ц. кр. саветник да носим оружје? —. Е то добро, онда нека јадници гину!... Мој син нма добру пушку и два пиштоља, па ће се можда иробити! А Херман оде голорук!... Али ваљда мора бити опде оружја... — Нншта нсмају! Баш Данас је стигао гласник. . — Све ће их нотамапити! —■ јадиковаше саветиик, чуиајући косу с главе. Трговац ништа не говораше, само стајаше наслоњен иа бечку. Саветник падаше у све веће очајап,е. Најпосле ириђе*.трговцу и шанне Јиу уздрхталим гласом: — Кад бпсте, драги пријатељу.. вешто замотали -и маршруту написали... можда бих се и одважио! Пиаче ће их пострељати као патке! ... После два сата"се1јаше госиодип саветник па патовареној брнчци, увијсн у бунду, са службеном капом иа глави. 11а жолкијевском рогљу стајаше С.тража. Сви пбздравише савстника с поштовап>ем..,