Stražilovo

-<з 202 ез-

Силан је био царичин утецај у држави и па двору па и сама спољашња политика, која јс до душе мање стварала, но за то одржавала, није зацело могла бити у бољим рукама до у регенткињиним, која је сама водила преговоре са иосланицима страних владара. Свуд је било трагова њеној делатности; све се клањало царици, о којој архиепискои Герберт од Рејмса, потоњи напа Силвсетар II, њен савременик, вели, да лваотом, духпм и достојипством сив свет очаравч и иокорава. Таква јс била ТеоФанија као регенткиња. Што је као мати урадила, то је после докааао Отон Ш, кад га је свет у младим годинама познао и дао му надимак „дивно чудо светско". Отона су Вилигие и Калабранин Лован, који је поеле добио владичапство Пијаченце, паставл.али ујезицима, вештииама и зианоетима еваке вретс. Саксоиски гроФ Хојко научио га је витешки ред. Ништа се није пропуштало, само да се оспажи и окрепн тело и дух лепога царскога младпКа рила се ииаче онакп иемирна Италпја њој, Гркињи, а чудним су елучајем у исто иреме иеточним даретпом владалн њенн браћа, који иикако иису хтели да се одрекиу евојих легитимних прапа на Рим и Италију. Иатрицијс није непред н. е затиорио капијо граду; ип чуло ее није за икакав отпор, само за послушиоет Римљана царевој удови и матерп младога детста, коме је била иамељена царска круна. Нису они ематралн имиерију да је угаснула смрћу н,ена мужа, те су владу пад Римом ематрали као иаследетво љена снна У лјн « и енергшша жена, аа којом је стојао дух Отона Великога, владала је као царица и Рим се није више смео сеИати оипх времеиа, кад су паие и;:јаол>ивале, да оии дају имиерију. На аападу није било иримера да жена влада к;'о дарина, по ТеОФанија ее као Пизаптинка сећала Ирин,' к Теодоре те тако ни она нијо хтела да јс еамо вента ради крунисаиа за дарицу. Смело је етупила као длрнда, да, чак као пар; у Н ј С пим јс рукама била пупа власт дарска у Равени п у Риму; еама је главом држала ј >1аеЈГа" ј у своје ј(! имс давала иавршпвати еуд еке прееуде. У Хилдесхајмским анаиима (Мо-п. богш.) овако стоји: „Тћеорћапи Јшрегаћчх Ша1аг ге§'1з Кошаш реггехИ, Пцц. па4а1е Вошии ее1с1л'ау|4 е1 ошпеш гедчопеш Ее^ аиђсИсШ." У другој јсдној повељп стоји чак овако: „'Гћеорћагнпв §1'аИа сИуша ЈшрегаЈог Аи^ив^пв". У повељама Равенским има шта више ово леето : Дшреш ВошЈпае Тћеорћапп ГшрегаЦчоЈв XVIII 1пс1. Ш. ас!иш Раусппае 1'еПеИег", где је нмперија рачунана ид н.ена венчан .а с Отоном. То су евакако рсчити докази дарске моћи, која јо.ј је била у РЈкама, н утедаја, којим је утедала у Риму и у Италији.

те да се иа тај пачпн развију сва одлпчпа својства његова карактера. ТеоФанија је сама надгледала Отоново васпитање. Од ње и од Јована научио је цар грчки језик и ФилозоФске знаности. На одиста се Отон Ш, који је зацело био најобразованијн Немац онога времена, ни по својим душевним епоеобностима, ни по фином свом образовању, није одродио од своје матере. Прерана смрт тога даровитога владара, који је сасвим озбиљно хтео даваспостави римску светску монархију, последица је његове младићске жестине, којом се дао па то, да изведе најмилији план свију Отона, не промернвши ередства, која су му стојала на расположењу. А мождаје и друга једна прилика припомогла. Пнје млади, преврели цар имао више најверније саветнице — своје разборите н проницаве матере. ТеоФапија је наиме умрла, пре по што је п.ен сии проглашен био за иуполетиа. У Нимвегну, камо је с Отоном II! и са великом свитом била отишла да из близипе падгледи развитак догађаја у Француској и ако буде потребе да се у интересу државе и уплете, испустила је своју плсмениту душу царица регепткиња 15 јуна 991, иоживевши нешто преко трпдесет година*. Стара мајка Аделхајда преузе сад туторство Отопу III, прожмана до душс иајбол.им иамерама, ио слаба и немоћна, а да би могла зауа#,ати моћне државне кнежевс. ТсоФанијиио место није више могла да поиуии па паскоро се у Немачкој морало увидети, шта је држави и величини јој врсдила снажна рука даровите, еавесне и честите владарке, која у лаж утерује чувену реч Молијерову: „ Пп со4е (1е 1а ђагђе еа4 1а 1х>и4е •• ртннапсе" и доказујс, да и жсне мсгу владати. Што је то била баш Бизантинка, којој модсрна историјограФија даје палму владалачке вештине, то је меии особена задовол.штина, јер тиме могу да докажем оно, што сам у иочетку ове раснраве тврдио, како наиме грсше они, који за визаптиским женама говоре само најгоре. * Модерни пемачки псторичари миеле, да је наиорпи рад и нарочито тада сурова клима Немачке, коју, на југ навикла, Гркнн.а нијс могла да подноси, уарок била, тс се напрасно разболела. Бар алузијо старога кроннсте уну1'УЈУ на ту нрилику. Т. С. Виловсни