Stražilovo

124

с1е 1а Вгосфлеге, који је много доцније у специјалној мисији свога владара, Филипа Доброг од Бургундије, путовао по овим крајевима те о томе написао мемоаре, хвали у истима јачину београдског утврђења и простор вароши, која је за ондашње време била баш веома велика. Врокјер вели, да град може примити пет до шест хиљада коњаника, да има на дунавској страни ратно пристаниште, у које могу стати најмање двадесет ратних лађа и које се гвозденим веригама може затворити а има врло много топова, међу овима и таквих, који имају промер од 42 палца.*) Привилегијама и на друге начине побринуо се Стеван ЈГазаревић да се умножи сгановништво и да оживи трговина. Становницима је дао силне аутономне повластице, трговце је ослободио те нису морали плаћати царинске пристојбе у његовој земљи и израдио им је у краља Жигмонда сличну привилегију за Угарску. Услед свега тог дигао се Београд материјално за кратко време а добио је као престоница српских владара и као српско-угарска погранична тврђава ванредан политички и милитаран значај, који је задржао кроз целу перијоду угарско-српског савеза и потоњих бојева с Турцима све до свога пада. То су за хришћански Београд били последњи, ватрени зраци сунца на заласку. Стеван ЈГазаревић имао је бистар поглед. Османска се сила непрестано нробијала напред, гомилајући победу на победу, отму на отму. Султан Мурат II пређе године 1427 ггреко границе деспотопине, опљачка је и поседне више тврђава. Турски пљачкаши оиустошише сву Србију и Срем, што беше с оне стране Саве, и одвукоше јадне становнике у ропство. Султан није хтео да попусти него му ђурђе Бранковић, нови владар јадне земље, одмах мораде дати северне дистрикте своје државе Услед тога се забрине краљ Жигмонд, да ће Мурат захтети и оне крајеве, којима је ђурађ управљао као угарском баштином, с тога се у обрану Београда и осталих тврђава крене с повећом војском. Мађари заузеше Београд, а Бранковић се повуче у Смедерево те га утврди, како би се бранио од мождашњих турских нападаја. По што је Жигмонд једаред ушао у српске тврђаве, није хтео више да изађе из њих. Позивљући се на уговор, који је склопио с деспотом Стеваном у Тати, *) Мијатовић цитује у својој историји деспота Ђурђа Бранковића путопис Брокјеров, који је ]је§;гап<1 с1' Аиззу превео на модерни Француски језик те је изашао у „Метојгез <Је ]' тз()Ни1; па*1опа1 (Јеа зсјепсез ек агка" (Тоте V. Рапв. РгисШоге, ап XII'. Уоуа^-е <!' ои4ге тег еб ге<;оиг (1е Јегива1ет еп Ггапсе раг 1е уо1ге <3е Ђегге реп<1ап(; 1е соигв Дез аппеез 1432 е!> 1433 раг Вег1гап<1оп <1е 1а Вгоссјшеге. Види Мијатовићева Деспота Ђурђа Бранковића.

заузме угарски краљ Београд и остала утврђена места у Србији, а деспоту ђурђу даде у Угарској подоста баштина, које су носиле леп приход. Београд буде још јаче утврђен и у опште се учини све и сва, како би се Турцима с успехом могло стати на мејдан.*) Опасност но Београд, по Угарску, по Јевропу, па и по цело хришћанство расла је с дана у дан. Сад се тек опазило, шта се пропустило, кад је Запад, траћећи драгоцено време у борбама око вере и догмата, у вештичким парницама и спаљивању јеретика, пустио народе на истоку да без ичије помоћи гину по бојиштима балканског полуострва те тим отворио османском освајачу пут у срце Јевропи. Бример угарскога краља Жигмонда повукао је за собом друге. Не само кар владару државе, којој је опасност најпре и најпре грозила — па како је у средњем веку владала равнодушност и иемар, није то било главно — него као носиоцу немачке царске круне одазваше се остали. Осетио се на једаред свеж поветарац, свуд се то стало кретати, идеја о хришћанској борби за обрану хватала је све јачега корена у свештенства. И владари се већма замислише, ма да су свагда били готови на јефтини изговор, да немају довољно војника а још мање новаца. Тада смрт краља Жигмонда уништи па пречац све лепе накане, све паде натраг у стару индоленцију те угасну искра одугаевљења, коју као да је Жигмонд потпирио био. Одисга, Турцима једва да би толико дуго било требало да превале пут до Беча, да није судбина у Сибињанину Јанку одабрала хришћанског јунака, коме би суђено, да ратним искусгвом, големим јунаштвом и неограничеиим одушевљењем за свој парод и хришћанство у силним сретним и несрет им бојевима на челу Мађарима и Србима, које је водио ђурађ Бранковић, одбије навалу османлиства те да на више него по века одложи коначни пад Београда и мохачку катастрофу. Далеко бисмо изашли ван оквира задатку, којега смо се латили, кад бисмо хтели да изнесемо предочну слику Сибињанина Јанка и његових бесмртних, ма и не свагда успешних бојева. Пун воље за *) Старији ерпски историчари кривили су деспота Ђурђа, као да је његовом себичношћу и лакомством Београд дошао у руке Мађарима. Они веле, да је деспот Ђурађ гледао да осигура своје благо те је већма волео велика баштинска добра у Угарској, од којих је брао леп приход, него Београд. Но Мијатовић је у својој историји деспота Ђурђа Бранковића гледао да обеснажи тај прекор и да оправда предају Београда Мађарима политичком потребом и опасним стањем, у којем се налазила Србија. Савез с Угарском, који је био у иитересу Србије, захтевао је и ту жртву. Види Мијатовићева Деспота Ђурђа Бранковића, стр. 162—103.