Učitelj

ДРЖАВА И УЧИТЕЉИ 445

=

Ето колику разлику прави Чешка, земља, која је по простору толико велика колико Србија, и која је три пута насељенија од наше земље.

Сад да се запитамо: да ли нису учитељи наши криви што оваких школа нема у пас, да ли они имају и ту задаћу да о томе мисле и да па томе раде поред свога рада у школи: Да не долазе и они у ред оних чињеница, који спремају и подносе предлоге оваке природе, или долазе у ред оних који се зову «пепозвани. » 7

Учитељи не долазе у ред оних који подносе предлоге; они долазе у ред «непозваних.>» Али и ми знамо, који су то што долазе у ред «позваних,> те им је дужност да се о овоме и оваким напрецима старају. То су они, који престављају просвету у Србији. То су опи, који преко целе године добијају добру плату само за то да раде на томе да просвета у нас иде колико толико упоредо са просветом у других народа, и да се колико толико одговори и оном задатку основне школе да се деца спремају за грађански живот. А да ли они то чине; Мисле о томе, али мало мисле. Раде на томе, али им рад напредује тако брзо да га ми и не видимо. Ми само видимо како се деца после четири године, колико су провела у основној школи, спремају за грађански живот базајући и продавајући зјала по улицама, утринама и речним обалама, пецајући рибе по цео дан, и то баш у оном своме добу. које је тако рећи пресудно доба, које решава и упућује младића чиме ће се занимати у будуће као члан овога друштва, као грађанин.

Као год што је овако са децом која сврше основну школу, а не оду на занат или у који средњи завод, иста је така судбина и оним ђацима који сврше %, 3 или 4 разреда гимнасије. За њих нема вечерњих или недељних курсова у нас. Њима се пе даје могућност да колико толико буду спремни за грађански живот. И кад ова деца оду на занат колико доносе стручног васпитања и са колико ће стручности радити свој занату Зар није истина да индустрија и занати цветају и напредују у оним земљама, у којима раденици располажу са што више стручног знања, а да опадају тамо где раденици немају тога И онда баш кад министарство просвете наређује општ. београдској да отвори два пета разреда више основне школе за ону децу, која нису у средњим заводима, па да не би остала на сокаку, оп. одбор београдски донео је одлуку да ће спремити све за ту школу, али моли г. министра да та школа не буде пети разред, па да се у њој учи оно што је програмом одређено, по да се у тој школи дају основи знања потребни занатлији и трговцу, те по томе да се и та школа зове трговачко-занатска. Програм за ту