Učitelj

РЕОРГАНИЗАЦИЈА НАШИХ ОСН. И СРЕДЊИХ ШКОЛА

га савладају нити они, нити пак њихови ученици а без штете по своје здравље, за то и траже, да се много што шта из њега, пвостави. Траже, да се уведе ручни рад, те да се наш народ спасе од «туђе индустријске поплаве,» како се то многи изражавају, и да школе на тај начин што боље одговоре своме задатку. За продужну школу траже категорички, да се укине као посве непрактична, бескорисна и «луксузна" установа. Па и виша основна школа, веле многи, да је непотребна и оваква. каква је данас са свим излишна. И њу треба укинути и установити земљоделске п пољопривредне школе, које би опет, по мишљењу многих, одговарале «духу нашег народа."

У вези са реорганизацијом основних школа они траже и реформу школског надзора; хоћу, да се овај «препотопски» надзор замени сталним стручним надзором, који је много кориснији и који одговара сувременим захтевима, као што је то и код других образованих народа. У томе смислу познати су нами разни предлози, какав да буде у појединостима овај стални надзор.

Ми за сада нећемо, да одобравамо ове њихове прекоре да“ нашњој основној школи а још мање смо за то, да се њихови предлози санкционишу и да добију силу закона. Ми их само верно бележимо.

Професори су се живо ужурбали око питања о реорганизачији средњих школа Питање о класичким и реалним гимнасијама, које је данас постало «балонско> питање, и код нас је на дневном реду и већ су се чула разна мишљења о томе.

Једни су за реалне гимнасије, јер само ове одговарају «духу времена,» пошто живимо у веку електрицитета, паре, и 1. д. па је потребно, да се реалије више негују, ако нисмо ради, да изо- | станемо иза других народа. Други су за класичке гимнасије, по- | што само ове гаје моралне карактере без чега ћеу овом материјалистичком веку сви наши идеали бити срушени и уништени. На послетку трећи би хтели, да нађу неку златну средину и да измире ова два противничка правца и предлажу једнаку основицу за обе врсте гимнасија и тек од више гимнасије, да се карактершше у једном правцу реална а у другом класична гимнасија, према потреби. Питања пак, која се, у појединостима, тичу | унутрашњег живота средњих школа, тек почињу бивати предмет размишљања, као што и г. П.П. Ђорђевић у професорском | листу спомиње.

Све се ово тражи с обзиром на махне и недостатке од којих пате наше средње школе.

Сељак, трговац и занатлија, посланик и министар, учитељ. и професор, сви они дакле, сваки са свога гледишта, констатује