Učitelj

- НАВИКЕ 7 2 - | == 819

виће и усавршавање и врло брзо умиру ; јер им недостаје најбитнији орган човечја бића и мишљења. Горњима, са свим сродни јесу микроцефале деца са малом главом, а са врло. оскудно развијеним мозгом; они, истина, могу остати у животу, т. ј. могу да живе и да расте; али су у свом целокупном бићу више слични животињама него човеку, и у духовном погледу стоје много ниже, него што стоји која интелигентна животиња. Сам, спиритуалистизму наклоњени философ Лоце, вели: «Ништа, није јасније, сигурније од тога, да Физичка. стања телесних олемената могу да ставе читаво царство услова, од којих безусловно зависи опстанак и Форма наших духовних стања.»

Губљењем материје губи се и мисао.

— «Зашто, узвикује Шекспиров Хамлет, у сцени па гробљу зашто не би то могла бити глава и кога научника правника: Где су садњегове клаузуле, где практика, где су његове замке, његове лукавштине; Зашто се не жали, што га овај грубијан удара прљавом лопатом по лубањи, и што га не тужи за насиљез» — Где су оне твоје плошалице бедни Гериче! где су твоје поскочице, твоје песме, твоја севања; камо она веселост од које сви гости за столом у смех прскају'... зар се све, све растурило :'>

Јена 1888 Г. м, п.

оре

НАВИКЕ

а ФИЗИЧКОГ И ПЕДАГОШКОГ ГЛЕДИШТА,

~ >

Веома су ретки случајеви, да ко, говорећи о васпитању, не помене почешће и реч: навика. Она налази своје место у маси случајева. Она се јавља и онда, кад год су људи вољпи да претресу по које питање о природи извеснога лица, па и народа; Она се истиче и онда, кад се поведе речи о особинама појединаца, као и о карактеристици читавог друштва. Све оно, што, не бисмо могли, да ма са кога гледишта, протумачимо; ми то обично мећемо на рачуп навици.

Врло ћемо често чути овај афоризам: «То је ствар навике» и њима је свршено све; размршене су и најзаплетеније ствари, разрешена су и најтежа питања.

Па ипак, ми нисмо начисто са питањима: Шта су то наше навике; како оне постају; одакле воде своје порекло, где им је,