Učitelj

884 Бас осник И

Бо: ли л=- | ___-_- _--- 8. с ________на руци. Ако никога не удари, онда. добива бабу, шору, сина метне му се У рупу какав камичак, или шушчица, или дрвце. По том се даље шора лопта.

Ако пак удари некога, онда онај, који је ударен, брзо узима лопту, па одатле где је ударен, гађа другога, који му је на згоди; а може, ако му је згодније, да дотрчи код рупа, па одатле да гађа. Ако је у почетку уговорено, да има пребацивања, онда, може, ако оће ко да му прими лопту, да му пребаци, те да, онај гађа. У том случају онај, што прими лопту, сматра се као ударен и сад мора он, или да гађа некога, или другоме да пребаци. Ко последњи мремалши, не удари никога, тај добива бабу. По том се даље шора.

Ако је у почетку уговорено, да има одмењивања, онда може да узме на себе онај, ко има мало баба, по неку бабу од другога, који има млого баба — одмени му Једну бабу, или више њих.

Ко први добије седам баба, тај буде стрељан, шибан. Седма баба не може да се одмени.

Стреља се овако: Онај, што ће да буде стрељан, стане уз плот, дувар, ил дрво, окренув тамо лице, а леђа играчима, и стоји мирно, док га сви играчи стрељају, гађају лоптом. Гађају га из даљине од онолико корака, колико има играча; ако их је мање О4 петорице, онда од дупло толико корака, колико је играча. Свак гађа га онолико пута, колико је имао

баба; свак може или све или колико оће удараца да опрости, поклони; ко

удари у главу, губи право на даље гађање. Пошто со ово сврши, отпочиње игра на ново.

ж

Сва се вештина играча у овој игри састоји у гађању, и врдању. Ако је уговорено, да нема, пребацивања, онда се игра скоро са свим у тишини; ако пак има, пребацивања, тад се по кад кад изроди вика око искања лопте, ил питања оће д ко да му пребаци, ал и тад ређе, јер све у том случају обично договарају мимикама,

Ноге највише раде, па онда око и десна рука. Чисто чудно изгледа, шта је примамљиво у овој игри, те је деца играју са онаком заузетошћу, — ако није она непрестана отрезност, прибраност и пажња, у свези са, угодним, лаким покретима телесним, где сваки игра само за себе, свак је самостална јединица, засебна целина, не стегнут друштвеним обавезама, уједан за све —- сви за једнога,“ као што је случај код других игара.

18. Иле — иле. (Забележено у Трстенику и Врњцимај. За ову игру не треба. млого простора = 10—15 корака дужине, и нешто ширине, за два играча је доста: ако је играју више њих, онда треба нешто више простора. Игра се скоро увек уз какав повисок зид; но игра се скоро и на

ми

| г