Učitelj
886 Ка Авник
Ова се игра Пгра. скоро увек у тишини. Док један бије, и умерено јасно броји, дотле сви други стоје мирно, са запетом пажњом и готови, у сваком тренутку или да се разбегну или да што пре заграбе лопту, и да ударе некога од противпика, који је најближи, или бар који је најнеокретнији. У овој игри раде пајвише руке и око. Око нема неке нарочите веџбе, али десна рука. има, поред живахне веџбе, при ватању лопте, у друштву с левом руком, једно специјално веџбање, које ни у једној другој игри не долази у тој мери, и У том облику, а на име: у овој се игри веџба, десна, рука да примени, при бацању лопте о зид само толике снаге, колико је нужпо да добаци лопту на оне место на дувару, где гледа оком, и да се лопта одатле одбије са таком снагом, како га неће прескочити, а тако неће ни испред њега пасти, но управ у руке; то није ни мало лак посао,
особито кад се баца седам пута узастопце. А ова, веџба није баш тако ни незнатна.
Но ипак главна је она душевна вежба: запета пажња,
19. Надбацивање. (Забележено у Трстенинуј). За ову игру треба, велики и дугачак простор Место треба да је равно, и без дрвећа и жбуња; по нужди може се трпети блага, узбрдица, и по нехо дрво. — Играју је и одрасли и неодрасли, и већином измешани. Ову игру могу играти само двојица, и играју је често, а играју је и по 20 Њих; најбоље се игра ако их је (0-=4124 играча. — Игра се увек, само не по снегу, али ређе, и никад не траје дуго. — Игра се лоптом,
ж
Прво се поделе на, двоје, или се просто одберу једнак број на једну и другу страну, а приближно једнаке играчке снаге, и одреде двојицу за цареве, па онда бацају „буво-мокро,“ да виде, ко ће први да баца. За тим стану једни према другима у раздаљењу, колико се могу добацити лоптом, и разреде се, разместе се п једни и други за ватање — бољи по средини, А лошији с крајева,
Тад узима лопту један, који најбоље баца, од ових што су игру добили, и баци је свом снагом к онима онамо, довикнув: „Пази !«,,. при чему често му и друштво помаже. У криво и по земљи, сниско, не сме се 6ацати но само из висине.
Они онамо гледају да смету, зауставе лопту, да се не откотрље, не отиде далеко. Дрветом се не сме заустављати, но или рукама, или ногама, Најбоље је, ако је ко 4очека онако у лету, па је удари дланом, или и ногом, те је поврати натраг; у том случају гледају ови одувуд, да је смету, те да се нео врати млого натраг; од земље, пошто је већ једпом пала на земљу, не сме се враћати, но се може само заустављати.