Učitelj

768 МАТЕРЊИ ЈЕВИК У основној школи зујући нам што осећа и што мисли, уводила у умним морални живот; језика помоћу којега смо, још као нејака деца, кавивали прве своје утиске, мисли, душевне потресе, жалости и радости, и помоћу којега смо општили са себи сличнима; језика помоћу којега смо разликовали предмете који нас окружују, храну којом нас хране, занате од којих живимо, а по томи науке из којих потичу корисне вештине, што олакшавају и улепшавају живот човеку; језика који су обесмртили наши беседници, наши песници, наши Философи, наши научници својим узорним делима ; језика који је ради својих особина био помоћно средство цивилизацији, који је кроз цео свет пронео узвишене појмове о правди, о слободи и о љубави према људима, а ти су појмови идеали Француске; на послетку, ако хоћемо све да кажемо једном речју, језика којим говораху наши претци, језика отаџбине Француске, на којем ми учимо нашу славну историју — јесте, изучавање тога језика, тако правилно названа матерњим, доиста је најмоћније, најплодније и најокретније оруђе у настави и у васпитању наше деце. Оно почиње од колевке, а ми ћемо га пратити у његову даљем развићу, од азбуке и првих почетака писања.

11. Читање и писање

Учити читати по обичној методи, која је још и данас у обичају, посао је од најтежих на свету; нека се само сети, који хоће о овоме да се увери, како је сам научио читати. Зла се, доиста, кад прођу лако заборављају, али, ако нас је издало сећање, доста је мало само поразмислити, па да се човек увери, како је та метода природи противна. Дете разуме само оно што је конкретно и синтетично, што је приступно његовим чулима и што га интересује, и њега међу тим, осуђују дау четвртој, или у селмој, то ствар не мења, голини апстраху,е и аналише, ма даје оно најмање томе кадро. Паскал