Učitelj

ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД. 15

У Савезним Државама, једна удобна школска зграда мање стаје но у Француској. То нам рачун показује. 22500. зграда школ· ских стају 1415 милијона динара — једна 1622 динара. У Француској просечно школа стаје 15.000 дин Од ове просечне цене има изузетака. Најјефтинија школека зграда у Француској кошта 7290 дин. Поред њих има и величанствених палата које коштају преко стотине хиљада динара. У сенском департману има зграда које вреде

122914 динара. Разлика по цени између америчких и Француских школских зграда долази отуда, што је земљиште у Америци јевтиније и што се зграде граде већином од дрвета.

Школске зграде су у Америци | јако разнолике, неједнаке. Има их од простих колебица до дивних палата, како се могу видити само по великим престоницама европским. Демократска Швајцар. ска раскошно троши за своје школе. То није никакво чудо. По. (емаззешг.у број и удобност школских зграда стоји у парвој сразмери са животном снагом једнога народа. Ово не вреди само за варошке школе. Изгледа да је ово мишљење тачно ако не у ситнијим појединостима, а оно бар у главном,

По школеким зградама може се у неколико ценити и стање саме наставе. Зграда има јаког васпитног и наставног утицаја на, ученике. Чиста зграда гаји љубав према чистоти у деци; укусно намештена зграда буди естетичка осећања у деци Услови, које треба да испуни једна удобна зграда, могу се, по Семаззешг-у, свести на неколико речи. Треба да има удобну учионицу за 50 ђака, да светлост де'и пада с леве стране, да је лепо осветљена, зими добро загрејана, довољно вентилисана, да има клупе добре са хигијенског гледишта, да су клупе само са три засебна седишта. Уз учионицу треба да има и гардеробу, и одељење за. играње деце на и · времену. Двориште треба да је цосуто песком, да има и вртитд. У Шведској и Норвешкој свака школа има и стан за учитеље. Уз школу иде и врт и зелено двориште за дечије играње. Напротив у Америци учитељ нема стана. У школском се врту деца практички вежбају. Американци би хтели, као што то већ и неки педагози траже, да школски вртови буду мала угледна добарца, која би се рационално обрађивала. Паметна практичност америчка хоће и овде да се огледа.

Питање о школским зградама и у нас је на дневном реду. Оно је било предмет нарочитог расправљања, на једној учитељској скупштини. У новије време и држава и поједине општине чине доста у овом погледу, али се још не чини онолико, колико би се могло и требало да чини. Основна школа добија све више вредности у