Učitelj

16 ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

очима нашега народа. Он је цени као веома потребну установу; учитеље већ увршћује у ред најкориснијих радника. Наравно да од овога већ правила, има изузетака који ће сваким даном бивати све ређи.

Школека зграда без намештаја, само је половина онога што школу школом чини. Ово је питање једновремено решавано са пи тањем о школским зградама. Данас уређене европске школе, поред зграде имају п сва помоћна срества, што им пружа сувремена педагогија. Разлика, између скоре прошлости и данашњице; огромна је. Треба само упоредити једну основну школу из 18. века, са школама,

наших дана, па да се уочп огроман напредак, сјајан успех. Учинило је много, али није учињено све.

Морам, ма и нерадо, да се дотакнем школског намештаја наших школа. Чудновато изгледа, да се на те „ситнице“ нерадо троши; не радије, но на саме зграде. Нећу сад да испитујем узроке томе Факт је да ово постоји. Намештај је тако бедан у неким школама, да је човеку одвратно у њих ући. Џо неку величанствену зграду онаказе неки крњаци, који пре личе на све друго, али на школске клупе никако. Школа у Недељицама вреди неколико иљада динара, а деца су стајала у последњој клупи скоро пола године, јер нема ђаху седишта. Ситница која исто казује. Још је горе, где намештај треба држава да набави. Из дивне палате лесковачке гимназије не може човек да изађе весела срца. Толико ружно и неугодно одудара онај намештај од ове лепе зграде. Хтели бисмо по-

што по то, да докажемо, е смо прави Оријеоталци. Тек се сад помишља, на школски намештај. Од помисли до дела МЕ 8 је размак.

Школски уџбеници су издавати на разне назине у разним државама. Ши овде немамо обиље статистичких података.

У Француској за Конвента а доцније и Царства, употребља. вали су се уџбеници који су имали надлежно одобрење. То одобрење давао је „Просветни Савет“ или Универзитетеки Савет. После неколнко мена стало је се 1879. год. на овоме на чему је данас. Ужи одбор учитеља предлаже, а шири одбор прима или одбацује уџбенике за основну школу.

У Русији „Одбор за наставу“ испитује и одобрава уџбенике. Уџбеника је мало: Жњиге, што се растурају по народу. као „Лектира за народ“ одобрава нарочита цензура. Одобрење се добија обично у губерниској вароши.

У Прајској је потребно одобрење гувернера. Министрово одобрење потребно је само религиским књигама. У Саксонској, књиге одабира нарочити "одбор (већшуогзјапд). Одобрава их школски надзорник или и сам министар. У Баварској одобрава уџбенике сам