Učitelj

0 ПРИНЦИПУ РАЗВИЈАЊА 309

развијање, да је род људски производ вечитог развијања, да сваки дан, сваки месец, свако годишње време, свака година, сваки век има историју свога развитка. За учитеља нема важније задаће, до да размишљава о осторији људскога развитка, да испитује како «ве постоји, — тако ће све што се ради добити веђу важност, јер ове ће се спојити с идејом развијања. Ст. Д. Поповић.

Педагошке библиотеке, школски музеји и стапне

изложбе учипа. — По Беегеру —

(наставак) Мизее редадодупе еб БћоТледцив“ септгаје де | епзепетеп! ргтајге у Паризу.

Педагошки музеј у Паризу државна је установа. Директора. и чиновнике поставља Министарство Просвете, од кога ова установа и зависи. кор

Свој постанак датира од 1878 год. кад је била општа изложба па је била првобитно смештена, у палати Бурбонској, која је тада празна стојала, а 1879 пренета, је у једну државну зграду у Вие Глотопд, где се осећала због њеног непрекидног рашћења незгодно и тескобно.

1885 год. овај музеј је пресељен у удобнији локал занатлиског семинара у улици Сеу Глаазас. Ова зграда, првобитно се састојала из 3 куће, које су се спојиле за потребу музеја и с почетка. није одговарала баш добро циљу музеја, али је имала 9 или 10 дворана лепих и многе мале одаје које нису биле могуће да. се преправе. Он је имао 1 хемиски лабораториум, 2 мале баште, једно узано двориште и дао би се по потреби за шире раввиће удесити... У последње време су опет направљене нарочите дворане за покретну библиотеку једна за часописе, друга једна за законе и уредбе Француске, једна за иностранство, једна за школске радове, једна за дублете, (дупле примерке у књижници) и за забавну литературу.

Ва време је музеј располагао са. 30 соба од којих је 16 било испуњено књигама и разним штампаним и рукописним списима а друге су смештене за лабораторије и научне збирке, цртање географију, ручни рад и школски намештај.