Učitelj

НОВИЈИ РЕЗУЛТАТИ ЕКСПЕСИМЕНТАЛНОГ ИСПИТИВАЊА 709

УП. Покрет.

11. Мишљење на покрет потребно је при почетку покрета; оно га убрзава и учвршћује. А пажња у извјеџбаном покрету у многим случајевима смета покрету, кочи га и продужује (Болдвин).

12. Тачност у просуђивању простора помоћу покрета расте „с добом (Њилнер:).

13. Аутоматски покрети говорних органа постају и врло се разликују од необичних покрета (Куртис).

14. Моторичка способност постепено расте са годинама; растење духовне способности није тако добро маркирано. Дјечаци показују нешто бољи успех у моторичкој способности, а дјевојчице опет бољи успех у погледу на духовну способност (Беџби).

15. У нехотичној моторној реакцији постоји јака тенденција за експанзивношћу под угодним надражајима, а контраховање под неугодним надражајима (Минстерберг).

16. Контракција мишића опружача сама по себи угоднија је него ли контракција мишића прегибача (Дирборн).

17. Индивидуа, која је обично тачна и врло брза у опће је тачнија ако јој је на расположењу и више времена (Фиц).

18. Просјечно ударање у кољено варира са различитим дневним добом, по правилу оно бива јаче у јутру а слабије по ноћи а у опће јаче послије јела (Ломбард).

УПТ. Пажња.

19. Константност пажње за било коју активност расте 1.) са напором акомодације специјалних чулних органа; 2.) са напором у координацији мишића; 3.) са напором памћења и 4.) са бројем симултаних активности (Велч).

80. Проблем времена у пажњи није случај „сензоричке“ ретљиз „моторичке“ реакције, већ случај сензоричко-моторички мање хабитуалне оетљиз сензоричко-моторички више хабитуалне реакције (Енџел пи Мур).

81. У перцептуалној пажњи постоји опће растење у рапидности респирације. То је и карактеристика повећане духовне активности (Мекдугал). :

ТХ. Воља.

82. Моћ хотења од стране ега („ја“) изгледа да изазива промјене у церебралним (можданим) средиштима и да спајају чулне органе, који џа први поглед изгледају да никако не употребљују мишићни сустав за контролисање природе ових промјена (Лед).