Učitelj

НОВИЈИ РЕЗУЛТАТИ ЕКСПСРИМЕНТАЛНОГ ИСПИТИВАЊА 4 = -- канила 2508 РА ЕВРА 2 ЦРЕ

97. У читању величина слова најгл'внији је услов визујелне уморности. Слова мања од 1'5 пи не би се смјела. употребљавати, јер умор рапидно расте и код мањих од ових (Грифинегнп Франс).

98. У учењу тумачења телеграфског језика постоји пнтензиван напор који васпита; сваки пови степен у напредовању изгледа да више стоји него ли пређашњи стеден (Брајан и Хартер).

99. У писању људи реагирају на повећану потешкоћу са појачавањем вољиног импулза, а женске опет на то реагирају са редукцијом величине слова што се пишу (Дил).

100. Брзи читачи боље чине свој посао, требају мање времена и више памте од оног што читају (Кванц).

101. У погледу на читљивост малих слова, у, пр о, р, % у, ј, и | стоје на првом мјесту; затим долазе слова а а Го, ~ а Ба напосљетку а, +, 1,7, 0, С, 51 е (Сенфорд).

102. Покрети ока у читању нису материјално различити од покрета што се чине у реагирању на периферијске надражаје када око гледа остраг и напријед између двије фиксациопе тачке (Доџ и Клајн).

108. У читању и писању ефекат алкохола проузрокује перподу убрзавања, послије се јавља периода успоравања (Партриџ).

ХИ. Илузије џ снови.

104. У перцепцији визујелног облика сваки проматрач има извјесне навике у илузији, или извјесне типичке начине асоцијативне комплексије, што се јавља с модификацијама у његовим испитивањима (Хемпстед). |

105. Илузије у главноме потјечу од аутосугестије (Тони).

106. Људи су мање него ли женске приступачни илузијама, 7 погледу на осјете тежине (Вулф).

107. Снови су продукат слабог спавања, представљајући обнаВвљање свијести послије првог и потпуног спавања (ЛЈефрик и ћилберт).

108. Делузије у часовима буђења ријетко кад или никад не досађују спавању мономанијака (Пилц).

109. Илузије се лако стварају ако се сугестија креће око асоцијација, које су већ учвршћене биле, па према томе даровија, дјеца даду се више сугерирати у овим стањима него ли глупа (Дреслер). ;

| А у ава јаме пиаљаа