Učitelj

112 УЧИТЕЉ

ХТУ. Бојазан.

110. Кад се ко зацрвени то долази од стидљивости и бојазни. Ово може бити природно и патолошко, а јако се појачава у добу пубертета, и то јаче у женских него у мушких (Петрич).

П1. У дјечака бојазан расте од седме па до петнајсте године, а онда опада, у дјевочица опет ово расте од четврте до осамнајсте године. Дјевојчице се веше боје него ли дјечаци (Хол).

ХУ. Моћ просуђивања. 112. Млађа дјеца попујењују тежину и величину (пропорцију) а. прецјењују вријеме (Франц и Хаустон). 113. Тежине се нешто боље разликују кад се држе на руци него ли на нози (Еинемен). т

114. У просуђивању мјерења људи су тачнији него ли жене

(Болт).

115. Временита перцепција може се једино узети као процес. Скоро све особе под једним те истим условима лакше и тачније просуђују партикуларну дужину временитог интервала него ли друге интервале (Николс). |

ХУТ. Различиши резулмпаши.

116. Ђаци, који су ступили у универзу имадоше дужину главе у просјеку од 193 см., 159) показаше дефективан слух; њихова просјечна реакција износила је 0:174 секунде; а могли су одједанпут запамтити седам бројева, што су им једном изговорени (Кешел и Фарано).

117. У редакцијама времена најбрже су координације са слухом и уснама (Еенцел и Мур).

118. Ниже расе изгледају да имају реакциона краћа времена него ли више; оне су више аутоматичке (Баг).

119. Духовни процеси највиших животиња нису радикално различити од психичких појава човјекових, човјек има само способности осјећаја (чуства) и интелекције, које животиње не могу постићи (Милс).

120. Духовно вјеџбање проузрокује мање притицање артеријске крви у руци тако и настаје спавање (Мосо).

121. Напетост судова појачава дикротизам (двоструког куцања) а умањава јаки притисак (Бине).

122. У главноме осјетљивост бола умањава се послије рођења (Карман).

| | | “