Učitelj

ОЧИГЛЕДНОСТ У НАШОЈ ОСНОВНОЈ НАСТАВИ ОС.

списак уписивано као школска својина; како бисмо тада у том погледу сјајно стојали!

Узрок томе је поглавито у ранијој несталности наставничкој и непрекидно лошем издржавању наших школа. А и меродавни фактори требали су дати више импулса за тај корисни посао. Централиа Просв. Управа, која је до ситница прописала наставна средства за гимназијске кабинете, за основну наставу задовољавала се само тим, што је преко својих изасланика, крајем школске године, уз статистичке податке прибрала извештај: има ли школа метарске мере2! И ако то има, сматра се да је снабдевена наставним средствима |... А у осн. школама деца су млађа, дух им је далеко оскуднији преставама од ученика гимназија, — па је требало обратно да буде: |

С појавом новога закона о нар. школама, којим је ујемчена сталност и организован стални надзор, могло је се с правом очекивати побољшање у том погледу, али, на жалост, сада нико не питаше ни за метарске мере! Надзорници се поглавито стараху, да се последњег прегледа увере је ли програм свршен. А кад учитељ, на захтев надзорника, да пита што из природних наука, отпочне баш о иловачи, белутку или каменом угљу; онда надзорнику и не пада на ум да се увери: има ли у школи тих објеката, да ли је деци о томе очигледно предавано или она сада само папагајски понављају речи учитељеве, или, што је још горе, оно што је у књизи о тим објектима написано.

Ни градске школе у овом погледу не стоје боље. Има, истина, и светлих изузетака, али врло ретко.

Учитељ који се не труди, да му настава буде очигледна, не · може никада рећи, да му настава стоји на оној рационалној висини истакнутој педагошким начелима. Он ће се узалуд тешити тиме, да је одмакао од старих учитеља, јер не задаје „одавде — довде“; али оваквим начином деца ће понављати његове речи и мисли, док су у старој понављала оно из књага. Између овога двога мала је разлика, јер у оба случаја у свести су дечјој место стварних престава голе апстракције.

Наша је настава. дакле, без готово икаквих наставних срестава, па по томе излази да начело очигледности не стоји у њој на оној висини на којој, по својој важности, треба да буде.

Па када је тако, онда нам се и нехотично намеће питање: даје ли наша основна школа задовољавајући успех» Ако на ово питање потражимо одговор у оценама школских надзорника, онда.

УЧИТЕЉ 25