Učitelj

438 М ЧИ ТЕ Јр

витку пољске привреде, ипак она није могла потпуно одговорити своме постављеноме задатку, једно због рђаве организације, а друго због немарности својих чланова и она, оваква каква је сада, не може дати довољно наде за успешан рад у будућности.

Друга земљорадничка установа основана је са тачним задатком и са таквом организацијом, да је и за кратко време могла дати огромне резултате, а у своме уређењу садржи услове који дају наде, да ће у будућности дати необичне резултате у погледу одржавања и унапређења земљорадничког реда. Она као приватна установа почива на принципу самопомоћи и самоопредељења, а такве основице, добро организоване, могу пружити необично поље за рад. Једина је мана, што наш земљораднички ред није још довољно интелектуално образован, да ове принципе потпуно прими и да на њима са успехом ради.

Али ове приватне установе нису довољне, да могу послужити као преставнице земљорадничког реда. И поред најбоље воље оне не могу бити преставнице целокупног реда земљорадничког. Оне су преставнице само појединаца из земљорадничког реда.

Земљораднички сталеж је најмногобројнији у држави и њему "припада право, да се сам брине о своме одржавању и напредовању, тим пре, шта је то право признато другим привредним редовима у нашој земљи, који су од мање важности за наш народни живот.

Као преставнице земљорадничког сталежа најпогодније су земљорадничке коморе, и онда није чудо, што се земљорадници толико заузимају за њену установу.

Ми учитељи као најближи земљорадничком реду по своме раду и позиву, можемо се само радовати овом покрету наших земљорадника и можемо им пожелети успех у овом њиховом најновијем предузећу са жељом, да ту организацију изведу на таквој 'основици, која ће им донети очекиване користи.

Тим питањем бави се књига, коју горе исписасмо, а коју је издало Српско Пољопривредно Друштво. Њен писац г. Д-р Марковић, пружио је овом књигом довољно доказа да је потпуно схватио и значај и важност ове установе. Са ретким познавањем живота и рада земљорадничког сталежа претресао је он ово пи"тање и према томе, закључци које је писац поставио у питању о оснивање земљорадничке коморе са свим су правилни.

Писац се не задржава само на формалном законском предлогу о њеној установи. На против. Он није ни износио формални предлог О оснивању земљорадничке коморе, него је третирао све главније принципе и основе, на којима ваља да постоји ова најновија земљорадничка установа. Изнео је какве би односе имала према држави, према приватним земљорадничким установама и према земљорадничком сталежу, њен задатак, циљ и срества за постигнуће истог и начин избора преставника у комори. Особито је лепо изложен однос коморе према приватним земљорадничким устанозама и њихов заједнички однос према држави.