Učitelj
2
ОСНОВИ ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ 369
„елементарној настави састоји се у многим школама само у ређању
простих географских објеката.
Деци се покаже брдо, планина, река и т. д., па се одмах прелази на карту.
Али то је непотпуно. Од тих представа до правих географ-
ских појмова има још један корак.
Дакле, непосредно посматрање у природи има два дела у свом задатку.
а.) стварање простих географских представа и
6.) из тих представа стварање појмова: географских типова.
Као што рекосмо цео наставни поступак при излетима у око-
лину оснива се на чулном опажању. Деца треба све оком да виде.
То што виде биће конкретна подлога за стварање виших психичких творевина — географских типова.
За оваква посматрања треба нарочито бирати терен. Такав терен са.кога се може обухватити што више географских објеката. Ако таквог терена нема у најближој околини школе, требало би децу извести даље. Мало дужи пут неће бити скупа жртва према резултатима који ће се постићи. Главно је да се види што више. Кад се терен изабере треба се попети на његов, по могућству, највеши део. Са такве висине имамо најшири хоризонат, а то се и тражи. Сад настаје посматрање.
Оно мора имати свога реда:
а.) Треба се најпре оријентовати на хоризонту: пронаћи стране
«света, Потом тражити од деце да поброје све што виде. Овим се
испитује, анализира дечије сирово географско искуство. Из овога
дознајемо шта је деци познато а шта непознато.
6.) Посматрати затим најфрапантније делове земљишта: планине. На њима треба разликовати подножје, падину, врх каои њихову одећу, па и огранке. Овде упознати висоравне, косе, теснаце, клисуре, наравно, ако тих објеката има.
Ако има насеља на планинама разговарати с децом о начину живота планинаца. Овде је најзгодније довести у везу · – проучити однос између земљишта и начина живота.
в.) Са планина треба силазити у равницу. Ако у таквој равници има река резултат посматрања биће богатији. Онда се на
реци треба дуже задржати: објаснити извор и ток реке и ово до-
вести у везу са земљиштем. Затим истаћи значај притока, ако их има, као и плодност речне долине. Особито је важно упоредити
насеље и живот у долини са насељем у планини.