Učitelj

460 У читељ

7 Писање се предаје тако, да се не спречава развиће индивидуалног рукописа дечјег. Везано је са стварном наставом и језиком, јер има задатак да што брже стави дечје опаске. На вишем ступњу захтева се брзо, правилно и јасно писање. Вежбања за уметност по нешпартаној хартији врше се тек од четвртог разреда. Писање по таблици веома је ограничено или сасвим избачено.

з Певање има за задатак, да музички васпита децу будећи у њима патриотска и социјална осећања. Обрађује се поглавито лепо певање при коме се пази на акценат, изговор, интонацију и ритам. Затим се врше згодна вежбања за правилно удисање, за развиће слуха и ритам. Песме се уче на нижем ступњу и по слуху, на средњем ступњу и по слуху и нотама а на вишем ступњу само по нотама. Песме се уче у једном или више гласова. Колективна вежбања у певању врше се са ученицима целе школе.

9 Ручни рад ставља децу пред конкретне проблеме и упућује их, да мисле и покушавају самостално, да сопственим путевима доспевају до познавања проблема и појмова. Он буди њихов стваралачки дух и храбри њихове индивидуалне тенденције. Рад се изводи на отвореном простору, нарочито ако не постоје хигијенске радионице. Сваки рад треба да има психолошких мотива и да потиче од саме деце. Његова вредност не мора да одговара постигнутом производу а најмање вредности утилитаристичког гледишта одраслих, већ његовој васпитној способности. Њиме се тежи и развићу укуса било у теорији као и у пракси. Дечји рад тако схваћен везује се тесно са дечјим аспирацијама и интересима. Он се везује нарочито са метриком, геометријским цртањем, вртарством и експериментима са апаратима израђеним од деце. За време праксе деци се објашњава употреба материјала, разговара се о инсталацији радионице, о санитетским условима, о ценама производа и ценама продајним. Да би деца упознала различите локалне производе, организује се посећивање фабрика, лабараторија, трговина а дају се и угодни васпитни филмови. На вишем ступњу ради се само у лабараторији и нове школске зграде располажу и са њима.

11 Настава женских ручних радова и домаће економије

цени се у толико у колико се води рачуна о њиховој вас-

питној вредности. Ту се дају појмови о кући, хигијенским условима породице, васпитању деце, заштити болесних и практичној уметности. Затим у везу, шивењу, радовима у кухињи и т. д. Ученици се морају научити, да паметно и економски купују робу на пијаци и да са њом располажу. Практичне вежбе изводе се по кујнама и перионицама а где њих нема по друштвеним кујнама, хуманим удружењима и 1. д. И најзад обавезна је сарадња са Подмлатком црвеног крста.