Učitelj

468 Учитељ

Код њега се све налази у кретању и времену. „Он посматра психизам не као статички систем, него као динамички процес". Његова се психологија оснива на вољним актима, т. 1. она је волунтаристичка. |

Тај његов прагматизам протеже се и у област васпитања. По њему васпитати значи изазивати све урођене активности, да би смо их пробудили и одредили.

У главном његова педагогика је тројака:

1) Генетичка, што значи, да дете не треба васпитавати само с поља, већ и изнутра; треба га образовати, а не давати упечатке — отиске. Треба да се научи, а не сувише накљука знањем, т. ј. дете треба потпуно правилно да се развија.

2) Функционална, што значи, развијати духовне процесе, али у исто време треба водити рачуна о њиховом биолошком значењу, о њиховој користи у животу садашњице као и будућности. Функционално васпитање устаје противу свих предрасуда и оно не заборавља да је дете живо биће, и да га треба довести до делатности природним средствима. Његова је психологија емпиријска. У томе је баш слаба страна хербартске психологије „што је избацила дете заједно с водом у којој се купало, што је једним махом избацила и душевне моћи и урођене тежње, које је требало сачувати", каже он.

3) Социјална, што значи спремити индивидуу за члана друштва, да буде корисна функција за велики организам.

Да би се ово постигло, Дуи напомиње да треба прекинути са свима старим предрасудама. У место да деца буду обрнута искључиво учитељу и да раде за њега, она треба да буду одана заједници. Они (учитељи и деца) заједно ће радити и узајамно се потпомагати. Из тих разлога Џ. Дуиа можемо сматрати као претечу данашње активне, радне школе. Само ште је он, за постигнуће својих циљева, узео као најбоље средстве ручни рад. Њега је покушао Дуи да стави у центар свих пред“ мета школског живота, чиме је доспео у крајност, у прецењивање ручног рада, не мотивишући јасно његову праву тенденцију. То започето дело прихвата велики покретач „школе рада" у Немачкој, Ђ. Кершенштајнер, „који тражи да се једном отпочне с преображавањем књишких школа у радне школе".

Цела ова теорија (Џ. Дума) је у пракси остварљива, јер је он присталица емпирије, и зато је не треба сматрати као једну утопију. А као доказ за то јесу многобројни заводи по-

дигнути и засновани по начелима Дуиове педакошке теорије... Ж. Ч. Ћирић

Ра