Učitelj

Забавиште др. Марије Монтесори 461

зрелости још није ни у начелу решено. Ако се задржи, ученици ће га полагати после четвртога гимназијског разреда (дакле после десетогодишњега школовања); не задржи ли се, ученици задржавају сва права са свршеним четвртим разредом гимназије која су имали раније ученици с матуром, — осим главнога, да иду на университет. Ко хоће на университет, мора свршити двого. дишњи лицеј.

Служећи се искуством које је у Австрији, у Немачкој, у Белгији па и у другим земљама (не изузимајући ни Совјетску Русију) у последње доба у школским реформама задобивено, и нарочито новим методима којима се до рефорама долази, ни Пољаци не врше реформе само за зеленим столовима (али можебити више но другде где су у последње доба успешне реформе изведене). Ако се и држе седнице у министарству и у кураторији, како нам пишу, „и дан и ноћ“, ипак се залази и у школе и теку непосредна искуства из школскога рада. Свакојако ће ова велика школска "реформа у Пољској бити један од најзнаменитијих покушаја за преображај школски у словенском свету, а надамо се да ће својим новинама имати значења и ван овога, значења општега. Јер педатошки рад је пољски и досада био велик, они су одржали континуитет своје педагошке теорије, па и праксе, и за време робовања и имали су знаменитих педагошких мислилаца (Б. Трентов «ски, Х. Вроњски и многи други).

Забавиште др. Марије Монтесори") А. 0.

Пријатна, светла собица, по својој величини и своме намештају уређена за мало дете. Ту су сточићи са столицама, на које дете не треба да се пење, него комотно седа, орманчићи са фијокама, које деца сама могу да отварају без тешкоће и опасности и у којима има пуно играчака одабраних баш за ову децу. У овој собици дете се креће по слободној вољи и само бира своје запошљење, али не сме да смета другима. Нико дете не испитује шта зна и шта не зна и нико му не пребацује ако нешто не зна или ако је неспретно. Потпуно поверење поклања се детињем нагону за упознавање, уколико одрасли сарађују, њихов је задатак, само да омогуће овом нагону свестрану активност. Одрасли стварају детету подесну околину; потстрек за активност пак не долази од одраслих, већ,треба да дође само од ове околине.

Ово је „Дечји дом“ и деца су његове газде. Одрасли су само њихови гости и као гости немају права, да буду наметљиви и несносни. Колико пута може да се чује како посетилац пита: „Шта радишр“ „Шта ти је то»“ „Зашто ово радишг“ итд. Дабоме да

») Ауторизиран превод.