Učitelj

730 Др. Љ. Јовичић

о томе на пр. да треба бити сажаљив према сиромашнима, тневољнима, према животињама, биљкама итд. нису ни досад недостајале ни у школи а у највише случајева ни у породици. Ипак сви ми имамо и сувише искуства колико мало истинског сажаљења, које је израз доживљеног осећања и спонтане тежње за поступање према њему, налазимо у школи и ван ње. Држање не само деце него и одраслијих васпитаника према животињама, нарочито према некима од њих због распрострањених предрасуда о њима, најбоље нам показују то. Ни најбезначајнији случај није без значаја, ако се правилно искористи да се помоћу њега јави сажаљење са старањем да се узрок болу који је изазвао сажаљење уклони. Сажаљење које није праћено овом тежњом нема васпитне вредности. У Христовој причи „О милостивом Самарјанину“ и свештеник и левит схватили су несумњиво бол полумртвог ч0века који лежи на путу, и у њима се морало јавити слично "осећање бола. Можда се код њих јавила и мисао да му треба помоћи — али су прошли мимо њега и оставили га његовом удесу.

За сурадост је свакако потребна већ извесна зрелост. „Али се и на развитак тога осећања може утицати и код мале „деце кад се она од почетка, у породици и школи, упуте да су и они као и други, с којима се радују, чланови једне исте заједнице, чија су добра заједничка добра. Нека се на пр. помисли на успех појединаца у једној групи при раду или игри. Радост њихова је радост свих. Постепено се потом це„лина коју преставља група замењује целинама које претстављају народ и (на највишем ступњу) човечанство.

Васпитач не сме никад да сметне с ума да сви почетни, „лаки изрази симпатије, сажаљења и сурадости претстављају већ по себи наклоност, која се извесно може обележити као први почетак љубави што ће се у свом највишем облику развити у љубав према ближњима.

Д-р Вој. Р. Младеновић

Нови путеви у земљописној настави

Стални напредак опште школске наставе донео је собом унапређење и наставе земљописа. Из тежње педагошких теоретичара и практичара за правилним ориентисањем у овој наставној области потекли су многи оригинални потстицаји и сагласни смерови. Они су, као резултати систематског рада, У многоме изменили путеве којима се дотле ишло. Извесне заједничке идеје и искуства прокрчили су себи пута раније и данас већ важе као општи захтеви. Многа опет схватања и уверења, везана за новија психолошка и педагошка открића, полако продиру, савлађујући све слабије отпоре.