Učitelj

Нови пушеви у земљописној насшави, 739

простору фиксираном на њој. Тумачење са карте мора да води ка јасном просторном тумачењу.

Ту треба да се стечене претставе о простору пренесу у слику на карти; или да се са слике на карти добије жива претстава о стварности, коју она претставља. Уз ово мора се при тумачењу имати у свести да се на карту гледа усправно.

Целокупан тај посао није прост мисаони процес. То је за децу тешка апстракција, која не одговара њиховом начину мишљења. Познато је да деца као и прости људи мисле увек у сликама и остају на конкретноме. Овде се дакле претпоставља известан ступањ систематског мишљења, који деца још нису достигла.

Са поменутим тешкоћама удружују се још неке сметње. Све карте, биле оне старијег или новијег постања, имају исте: недостатке. Оне пре свега не претстављају довољно очигледно да би се у свему огледала стварност. Уз то су наше карте, са. малим изузетком, претрпане. М ако се примењују код деце. оне нису спремане за децу. То су већином научне карте, које служе у исто време за школску употребу. Отуда су оне препуне непотребних појединости. Ове карте са својим екзактно претстављеним ситуацијама на једном простору не могу да послуже школским потребама. Јер други су циљеви у школи, а друга тенденција у науци. Од карте се у настави захтева да. изазове јасне слике о приликама у једној гаографској области. Строга тачност није код ње најглавнија. МИ зато, док научна карта генералише и упрошћава све по одређеној сразмери, школској карти допуштена су извесна отступања. Она. према потреби изоставља детаље, или више наглашава оно што је важније и потребније, како би то јасније претставила.

„У новије време чине се напори да се поменуте тешкоће у картамт олакшају. Један интересантан покушај са картом. у новој форми без сумње је рељефна сликовита карта. Њене одлике су у томе што у рељефним симболичним сликама претставља прилике у неком простору. Тако су на њој виноградски крајеви означени виновом лозом, плодне њиве класјем, шуме дрвећем, вароши и села црвеним и белим површинама, које у живом преплету дају пластичну слику.

Претварањем рељефног земљишта у сликовиту карту жели се да се сугерира жива слика. Тиме би ова карта постигла оно што друге пре ње нису биле у стању учинити.

Но, ма која карта да се употреби, деца се морају оспособити за читање или тумачење карте. Ако се то не изврши и деца не упуте да карту тумаче размишљајући, онда се она механички служе њоме. Сви они тонови боја и означења за планине, равнице, реке, границе, путеве и др. остају им неразумљиви и ако она по њима воде руком.

547