Učitelj

740 Др. Љ. Јовичић

Сваки школски практичар лако се може о овоме уверити кад пажљиво посматра децу код карте. Они нпр. говоре о неком таласастом земљишту или о пространим равницама, о баруштинама, или пашчарима, показујући при томе неодређено на одговарајуће боје на карти. Привидна дечја сигурност неће заварати пажљивог посматрача, јер ће он јасно видети да деца при томе не замишљају оно што је иза знакова, већ просто казују што су научила. Међутим та разна симболизирања која треба да предоче било јасну слику шумовитих планина, или зелене површине пространих равница, пластичну претставу река, језера и мора, биће у стању да то постигну тек онда ако су деца темељно припремљена за читање карте.

Увођење у карте мора се вршити врло брижљиво. Тај посао није лак и слободно се може рећи да је то један од најтежих задатака земљописне наставе.

Напред је било речи о претстављању у песку, што се гредузима у вези са посматрањем завичајног места и околине. Са тог рељефног израђивања прелази се на претстављање цртањем. Све што су деца посматрала и приказивала у рељефу покушавају да изнесу цртањем у скици.

На примерима ће се ово моћи боље разјаснити:

Учитељ је извео децу на брдо, где су вршила разноврсна посматрања. После те шетње правили су у песку посматрани предео и објекте у њему. Израђено је брдо, колски пут испод брда, железничка пруга, река. Једнога дана учитељ саопштава деци да ће сад цртати све што су правили. Пошто се најпре велика школска табла положи на сто приступи се раду, који изводе заједнички учитељ и ђаци. Приликом израђивања учитељ упознаје децу са знацима за обележавање, трудећи се да она сама, уколико је могуће, дођу до тих знакова. Што се више израђује деца бивају све самосталнија.

Још један пример: Деца су правила у песку план школске околине: улице, пијацу, школу, пошту. Улице посипају белом кредом и по њима ређају направљене кућице ил трупчиће, каменчиће, што им претстављају куће. Да би се деца у овоме рељефном плану снашла од њих се тражи да нпр. налазе пут од школе до поште, или од поште до пијаце, да покажу шта се налази у средини овога плана, где су главније, где споредније улице. После овога дижу се кућице, а остају обележене улице. Са.овога рада прелаз на цртеж је врло прост. Оно што је израђено у рељефу уради се на положеној табли. Улице и друге тачке обележе се кредом и цртеж је готов.

При прелазу на цртање добро могу послужити и дрвца. Све се и ту ради како је мало час изложено. Само се још дрвцима назначе улице и по њима се после повлачи кредом. Пошто се дрвца уклоне остају на табли место њих црте и други знаци.