Učitelj

Рано детшињсшво и телесно васпишање 127

школу. Детињство, а у првом реду и нарочито рано детињство, то је доба игре. Детињство има свој смисао у играма. У игри дете испољава и афирмира себе, упознаје свет око себе, уочава однос између света и себе, учи и разумева стварност. Игром дете испољава тежњу за слободном делатношћу, као и тежњу за придобијање, прибављање важности својој личности (Адлер); игром, не само што се спречава окамењивање извесних телесних и психичких функција, већ се њоме ипроширује поље њихових делатмости; игра је, не само допуна живота, већ јен један од главних неновних фактора вежбања, развијања, усавршавања наших снага о способности уопште (Др. В. Ракић). На крају, игром се стичу и развијају детиње снаге и способности, које су будућем животу иеопходне, њоме се будућност изграђује; игра је припремање, нпремање за озбиљан будући живот; игра је самоизграђивање, сасоваспитање и самообразовање детета (Грос).

Целокупна активност деце је без мало готово сва у играма, игра доминира у дечјем животу над свима другим активностима и води и формира сам живот детета. Дете у игри мења стварност ко зна колико пута, оно сасвим слободно дела, а путем фантазије преиначава све по сопственој жељи. Слободу активности и моћ безграничне делатности маште дете налази само и једино у игри, и услед те слободне активности несметано се развија фантазија, моћ анализе и комбиновања. Игром дете је везано за своју унутрашњост и за стварну спољашност, реалност света и живота. У игри дете слободно изражава своју унутрашњост. У првој години живота, услед неразвијених моторних снага и способности и органа за кретање, изгледа као да се дете више бави самим собом. У току прве године јављају се код деце рефлексни, изразни и импулсивни покрети. Нагомилана енергија у детету гони га да је троши и отуда дете непрестано млатара рукама, ногама, праћака се као рибица нека, игра се само с деловима свога тела. То је доба крутих покрета — покрети се врше укрућеним, укоченим, скоро као штап затегнутим рукама, ногама, трупом. Ова укрућеност тела је последица невеште координације покрета.

С обзиром на кретање детета, после периода укочености наступа период изломљеног покрета — покрет се врши само једним делом руке или ноге и када се креће на пр. доњи део руке или ноге — при бацању или ритању — онда обично горњи део врло мало, слабо суделује при покрету, због чега је и сам покрет врло слаб. Ову врсту покрета дете изводи отприлике од почетка 2 па до 5 или 6 године. У то доба дете је нарочито привржено игри. Његов интерес везује се за стварност за спољашњи свет, тада се дете оријентише у свету и животу махом помоћу и преко игре. Игром дете уочава разлику између себе и стварности, сазнаје вредност, моћ и немоћ своју; разликује добро од рђавога, допуштено од недопуштенога. У игри развија се код деце тежња за редом и радом и смисао за дисциплину. Дете најчешће тражи себи друга за игру и њоме се на тај начин развија код деце дух дружељубља, сарадње и толеранције. Игром деца улазе у социјалан живот, њоме га осећају, уочавају, преживљавају и разуме-