Učitelj

6

други државни идеал осим свога партиског и не одобравају друга средства за борбу осим оних којима се њихова странка служи. Они по сваку цену теже да другима натуре своје мишљење и да на тај начин осигурају власт своје странке. Међушим, заступници правог грађанског васаштања шврде: да основи модеоне државе почивају на слободи мишљења, да сваки члан државне заједнице има право да часно у њој живи, да цео државни живош баш п почива на компромисима разних мишљења, иншереса пи односа и да је чување интереса појединаца могуће само при чувању иншереса целине. Према томе, полишичко-паршиско образовање нема ничег заједничког са правим грађанским васпитањем.

Грађанско васпитање, по Кершенштајнеру, не шреба мешаши ни са социјалним васпштањем, ма да је и оно, као год и право политичко васпитање, један од елемената грађанског васпитања кад значи васпитање у служби целине. Ову резерву Кершенштајнер чини због тога што се боји да социјално васпитање кадгод може имати и неки други а не само напред поменути циљ. Међутим, та Кершенштајнерова бојазан — као што лепо примећује Д-р Воја Младеновић у својој књизи „Педагошке расправе и чланци“ — није оправдана, нити она претставља какву опасност по национално васпитање, јер на крају васпитање за позив и грађанско васпитање обухватају само извесне стране заједничког живота, док васпитање за заједницу обухвата цео заједнички живот, тојест, у овом случају, живот целе државне заједнице.

А сад да видимо, шта је управо грађанско васпитање, какав је његов циљ и каквим га средствима треба у разним врстама школа изводити

Свако васпитање треба да има у виду природне интересе васпитаника, јер се сваки човек труди да на првом месту себи осигура опстанак у животу. Али ова борба за живот треба да има својих граница, јер има момената када сваки појединац долази до уверења да је заједнички живот немогућан ако се интереси појединаца не доведу у хармонију са интересима целине. Према томе, задатак грађанског васпитања би био, да се ученици преко школских и разних ђачких организација уче: служити држави, испуњавати дужносши према њој, добровољно жртвоваши себе за корист целине и најзад развијаши осећај одговорносши према државним пословима. Дакле, главни задатак грађанског васпитања састоји се у опшшем развијању каракшерних особина код ученика, у њиховом правилном схватању и пспуњавању свих дужности п одговорности према држави, у стварању шзв. личне моралне културе пи стављању исше у службу лржаве.

Раније смо поменули да су грађанске поуке, кад се правилно изводе, једно од средстава грађанског васпитања. Какав је њихов задатак — Оне имају задатак да ученике као будуће грађане доведу до тога: да постану свесни својих односа према државном животу, да могу правилно схватити животне потребе државе. да могу правилно судити о свима њезиним установама, да поштују све њезине симболе и претставнике и да су увек готови да се за њу жртвују. Као резултат грађанских поука у школи треба на