Učitelj

290

КОСТАНТИН И. ГРУБАЧИЋ:

Волошинова критика фројдизма

Волошинов, у своме делу „Фројдизам““) открива суштину психоанализе и са оштроумношћу и богатим аргументима са гледишта дијалектичког материализма, поставља је на право место. Пошто су и код нас отпеване химне психоанализи и фројдизму, требало би чути и критику (која је иначе доста оскудна) како би се упознали и са наличјем тога учења, и правилније ценили то „популарно, идеолошко струјање савремене Европе,“

Волошинов најпре указује на основни идеолошки мотив. фројдизма и на два правца у савременој психологији (субјективна и објективна психологија) како би нам пружио критичку оријентацију у фројдизму и осталим правцима савремене филозофске мисли. Затим излаже психоаналитичко учење (несвесно, психичка. динамика, психоаналитичка метода и фројдистичка филозофија културе) и најзад критику фројдизма. Ми ћемо се задржати само на критици и то у сажетој форми, испуштајући притом и пишчеву критику апологија фројдизма, где он упоређује фројдизам и материјалистичку дијалектику, критикујући нарочито гледиште Биховског, Лурија, Фридмана, рефлексологизован фројдизам Залкинда итд.

Психоанализа претставља једну варијацију субјективне психологије, психологије која на основу унутарњег субјективног искуства тумачи психички живот. Кад Фројд и његове присталице мисле да стоје на терену објективне психологије, која базира на објективном искуству, онда они превиђају, да је фројдизам примио сва зла од традиционалне психологије, да је запао у голи сујективизам далеко од објективног искуства у коме „налазимо процес изванредног компликовања материјалне организације, која. доводи на одређеном степену по појаве психе, као новог квалишета машерије“. Психоанализа је, пре свега, задржала стару поделу нашег психичког живота (ум, воља, осећање), па ако се узме у обзир да ти елементи постоје само у свести, а психоанализа се бори против идентификовања свесног и психичког, онда није тешко увидети како се Фројд налази у шкрипцу контрадикције. Јер ако те елементе пренесемо и у област несвеснога, како то Фројд чини, па на основу „свести“ закључујемо о „несвесном“, да ли нам у томе ико даје право, а камо ли наука. Како да ставимо несвесно насупрот свести, кад се у њему налазе сви елементи свести. Кроз призму субјективне самосвести стварно видимо психички живот као борбу жеља, осећања и претстава, али. кроз ту призму не видимо које објективне силе леже у основи те борбе. Све ако извесне жеље или претставе означимо као „несвесне“ а друге као „свесне“, ми ипак имамо само ону слику психичког живота, коју нам пружа субјективна самосвест, а ту

#) Ово је дело издала пре кратког времена књижарница „Светлост“ у Београду.