Učitelj

ОБЕ сатри

цијом могао нејасно наслућивати, да се „помоћу очигледности поднесе ученичким чулима све што природа пружа несређено и у побрканим односима на начин који ће омогућити да ученици на основу сопствене активности дођу дотле да свакодневно схватају предмете... правилније“ (148)

Место да укаже на то наслућивано у суштини истинске. саморадње, на то што чини уметну способност, што сређује несређено и побркано у односима, као и то у чему се огледа сопствена активност, — писац наставља потом говор, којим нас обавештава да

„данашња педагогика говори радије о активности него о саморадњи“, да. је разлог томеу „погоршаном схватању начела саморадње у прошлости“, јер је „она сваком човечјем бићу дата од самог почетка и заснива се на суштини његовог душевног живота, тј. на првобитној активности коју оно с рођењем. доноси на свети која се од првог додира са спољним светом почиње да развија“ (148 и 149).

Овакво учење не само чини општи говор којим се ништа не објашњава него оно показује очито како писац примењује стешив. мастозиз, „врћење у кругу“. Јер он суштину душевног живота, објашњава првобитном активношћу, првобитну активност суштивом душевног живота, активност човечјим бићем а у човечјем бићу налази првобитну активност. Таквим својим учењем писац. покренуто питање саморадње и „принцип активности помоћу сопствених доживљаја“ оставља у магли нејасних општих израза, Томе насупрот, мени се чини да у томе питању треба чути Наторпа, шта он вели о Песталоцијевом „прапочетку образовања“ и. како он гледа на Песталоцијеве „најпростије елементе образовања“. Код њега се налази да сав недостатак у разумевању Песталоција лежи у томе што је „опажање“ схваћено само у ужем значењу своме, тј. као чулно опажање, док оно значи и нешто више: значи. вели Наторп, делатност идеје и преобраћање идеје у дело, те је чулно опажање само њена активност у конкретном, активност којом се идеја појављује као моћ стварања, те делатношћу идеја. „човек. постаје дело самога себе“. У смислу делатности идеја схвата, се,. према томе, принцип елементарног образовања, који упућује на. идеално, идејно опажање радом чулне маште. Тим „опажањем“ хармонише се рад главе и руку, а овај двојаки рад је надмашен радом срца (мишљење, воља и осећање), и у томе је Песталоци– јева „азбука опажања“ („Реч, облик, број“).')

То „хармонисање«“ у смислу „активности помоћу сопствених доживљаја“ и „првобитне активности“ треба дакле тражити, пре свега, у деловању дечје маште. Та активност је тек само Шворачка, још не и стваралачка, коју може показати много касније појављена разумна машта у појмовима. Али зато творачка активност чулне маште у претставама чини само предуслов, нем основ: стваралачкој активности. Јер првобитна активност је више емо-

1) Раш Мабогр, Резћа1о771 (Аи5 Мајш= ипа безчјезмен 450). — Види и мој, спис: Основна насшава у светлости дидакшичког критицизма (Чланци: Каидејном Песталоцију, Идеално и реално опажање) — Напомена: „Глас“ или „реч“ СМогђ, логос, означава мишљење; „облик“ (Рогт) вољу, а број (Љаћђ) треба да. означава осећање мере, односа, сагласности, хармонију, јединство, синтезу.