Zemunski glasnik

200

сандрије у Цариград дошла, онако галантски под руку из лађе извео. — Друге вести јављају да порта неће да учини по вољу црногорцима, који траже пристаниште на Јадранском мору. Веле, да се боји, да би се усљед тога могао порушити мир иа балканском полуотоку. — У Белгији у Фабричкој вароши Шарлроа појавили се опет немири Фабричких раденика, који су таког озбиљног значаја, да тамо војска на опрезу стоји. Распра између Фабриканата и њиних раденика ноодавно постоји због плате. — Познато еврејско друштво „АШеисе 18гаеП1е" у Паризу закључило је на последњем своме састанку, да се еви Евреји у свету на прилоге позову, с којима хоће у ЈаФи у Палестини подићи пољоделска школа. за Евреје. Друштво тим заводом намерава постићи колонизацију Евреја у светој земљи.

ПАРОДНА ПРИВРЕДА.

Веч, 12. уприла. (Телеграм.) Шенице у Бечу: банатске 86/88 -Фунт. по 4.50, словачке 87/89 -Фунт. по 4.50 за готово ; у Ђуру морншке 87 -Фунт. по 4.30, у Шопрону шонронске 89 -Фунт. по 4.40. Ражи у Бечу: словачке 80/82 -Фунт. по 3.50, пештанске 80 -фунт. по 3.35 за уотово, вацке 80/81 -Фунт. по 3.35. Маџарске зоби, транзито, 45 -Фунт. по 1.90, 48 -Фунт. по 2.04. — Промета са шеницом је било 15000 мерова.

Стањс водс Савс. Код Земуна: У четвртак 10. априла: 12 с. 7 п. над нул. Кишов. „ петак 11. априла: 13 с. 5 п. над нул. Кишов. „ суботу 12. априла: 14 с. 7 п. над нул. Кишов. Код Митровице: У четвртак 10. априла: 12 с. 11 п. над нул. Кишов. „ петак 11. априла: 15 с. 0 п. над нул. Кишов „ суботу 12. априла: 16 с. 0 п. над нул. Кишов Код Сиска: У четвртак .10 априла: 24 с. 6 п. над нул. Кишов „ иетак 11. априла: 23 с. 2 п. над нул. Суво. „ суботу 12. априла: 21 с. 7 п. над нул. Кишов.

т Земун, 12. априла. Целе недеље имадосмо кишовито време. Два дана и две ноћи скоро непрестано је падала киша, те се више није бојати, да ће суша наудити усевима, чега се плашише наши економи. Уз то је температура осетно охладнила; термометар држаше се ово дана између 8 и 16 гради над нулом. Из новина дознаје се, да је свуд у Аустрији као и у северној и западној Германији од десет дана кишовито време настало. Вегетацијаје ове године са десет Дана. унапређена него ли прошлих година, што се лепом тонлом врел&ену, које имадосмодош од почетка

Месеца марта приписати има. Још од благовести су шуме и баште окићене зеленилом, па и селеће тице вратише се неколико дана раније у наш завичај, него лане. По трговину немамо шта особитог да јавимо. Усљед кишовитог времена изгледи на добру жетву баш у тим су земљама постали добри, куд се наша храна износи. И наши земљеделци охрабише се сад, који су почели клонути духом бојећи се суше. На многим су местима усеви тако били заостали, да су људи почели преоравати њиве своје.

Земун. Терети, што прођоше последњих дана савоушће заСисак: лађа Копача Ференца са 6737 вагана жита, лађа Карла Сунка са 7500 вагана шенице, лађа Жотера са 6400 вагана жита, лађа ХерцФелда са 6210 вагана шенице и 1542 вагана кукуруза, лађа Бороша са 1438 вагана шенице и 3349 вагана кукуруза, лађаКапош Ференца са7789 вагана шенице, лађа Новак Јаноша са 7000 вагана кукуруза, лађа Копача Ференца са 8110 вагана шенице.

Земун. (Званично.) Титељска батаљонска команда даје на знање, да ће се 14. о. м. у 9 часова пре подне тамо држати наново дражба ради преноса 1896 центи ерарске соли из Земуна до Титела, односно до Чуруга. На прву исписану дражбу није нико дошао. — У Хртковци варадинске регименте биће 20. о. м. дражба ради грађења тамошње школе , који је рад процењен на 36.98 Форината. — У Митровици ттродаје се судски 27. априла и 25. маја добро Митровићевих наследника, а то је кућа и кућиште , што је све процењено на 200 Форината. — Од стране местне власти земунске јавља се за понуду г. Ђорђа пл. Спирте , који даје безплатежно свима онима семе од свилених буба, који хоће такве да одхрањују.

Београд, 10. априла. (о. д.) Од аустријског карантинског надлежатељства дође у Србији находившима се пароб. агенцијама налог, да преко кожа , лоја , цреви , зверке и пр., што се за Аустрију преноее, предаваоци и то за сваку партију за се, овако гласеће уверење овдашње власти: „да су ти еспапи из Србије од здраве стоке, из места кога округа, количество, знак, нумера и број колета, којиинакога шаље," имати морају, јер иначе се не сме у Аустрију унети. Не можете себи претставити, какове тегобе наши трговци имају док до тог писмена недођу, које се од министарства унутр. дела издаје, а од аустријског конзулата нотврђује и док агенцији ради предаје робе донесу, па кад ту чују да та исправа није по пропису карантинског завода састављена, јер миниетар унутраш. дела оваку даје на молбу трговаца: „дпје се уверење, да у Србији међу

стоком никакве болести нема, и коже се могу слободно за Србију носити и износити ," а не набљудава Форму карантинског завода. (И ]ест чудновато, што српско министарство неће строго да се држи спољних Форми , које је мудри неки аустријски бирократ за добро нашао да пропише.) Јер нити може нити имаде датке да у горњој Форми уверења даје, јер сами трговци, који купују не знају из ког је округа и места. Но најчудноватије је, да агенције налог имају, да производе који иду из Турске за Ауетрију никако примати несмеду. — Што је на то побудило карантинско надлежатељство, нико незна. Само је то Факт да министар унутрашних дела издаје уверења на основу извешћа од подручних влаети, што јављају да у Србији нема никакве заразе међ стоком. — Но да би и том зактевању карантинског надлежатељства одговорило, министарство је заповедило, да ђумруци при којима се ти производи експедирају, издају уверења на основу тескере, да је роба из Србије, које министарство и конзулат потврди и тек опда агенције примати смеду. Наравно , да овај поступак од стране аустријског карантинског завода нико одобрити неможе, јер се тим поступком нашим трговцима причињава велика штега, и производима се извоз отештава и купци су, који су досада искључиво по Србији те производе куповали, сад принуђени, да друге изворе траже. И ако ово дуже устраје можемо дочекати, да ће тим неоснованим поступком извоз тих продукта потражити скеле у другим земљама. Надамо се да ће наша влада еходне кораке употребити да се овој, за нашу трговину убитачној наредби крај учини.

Сисак. 6. априла. (К. В. С.) Радња житарска прошле недеље беше млитава, и цене све низке постадоше тако, да оу данашње низке , него што су биле прсд последњим кретањем. Жељезничко друштво опет је обуставило примање робе, шта еваки чае бива, и што врло смета пословима. Очекује се још падање цене. Промета је било са гаеницом 17000 вагана: банатске , бачке и потиске 81 '/ 2 /83 -фунт. по 3.50, 83'/ 2 /85 -Фунт. по 3,80, 84/86 -Фунт. по 4.10, 85/86по 4.15—20, 88 -Фунт. моришке по 4.70. (Извешће Филијала хрв. есконт-банке назначује промет са 30.000 вагана. У.) Кукуруз нуде по 2.10 , но по то је бев узимаоца. Продато је те робе свега 35.000 вагана: банатског 83/84-Фунт, по 2.10—15 — 20, босанског, транзито, по 2.10 — 22. Продато је око 500 вагана јечма бечејског и сремског 67/68/в9 -фунт. по 2 Фор. , зоби лак (5000 вагана банатске и сркмске 42/43 -Фунт. ло 1.4ђ 50, 44/46 -Фунт. по 1.55-^60; босанске транзито по 2.80 до 90 бечка цедта.