Žena

н“ НА 1

лости или сведоџбу са учитељске школе. Те женскиње могу да добију сведоџбу. али и ванредне ученице примају се ако положе испит и буду припуштене. Професори универзитета држе предавања на тој школи, а циљ је: образовати женскињу, да може правилно вршити своје материнске дужности, и да може предавати у школама, што им је циљ сваковрсно васпитање женскиња. Предавања деле се у три главна одељка: опште образовање, наука о васпитању, и друштвена наука. Ова велика школа стоји у вези са дечијим забавиштем, са нижим школама за домаћице, са склоништем за одојчад, где се ученице женске велике школе практично поучавају. Женска велика школа има и свој велики музеј, где су изложене згодне дечје играчке, добре књиге, учила, и тТ. Д.

Порез на нежење.

Недавно је парламенат немачког кнежевства Рајс примио законски предлог, по коме порески обвезници оба пола, који су прешли тридесету годину, а остали неожењени, односно неудате, имају да плаћају знатни прирез.

И у немачкој великој војводини Олденбургу сада се спрема закон, по коме ће нежењена лица, која су преко 30, а испод 50 година и имају више од 5000 круна дохотка, плаћати 10 по сто приреза.

Према томе изгледа дакле, да су и немачки финансијери, гњурајући свуда редом за новим приходима, почели долазити на мисао, да уведу порез на нежење, које већ постоји у неким западним државама, па од скора и у Бугарској.

Порез на нежење није ништа ново. У великој Британији је за владе краља Виљема Ш. (1639.—1702.) и краљице Ане (1702, до 1714.) сваки нежења херцешкога ранга чим пређе 25 годину, морао плаћати 300 круна годишње порезе на своје монаштво, а сваки други нежења по 1 круну годишње.

Заиста строг порез на нежење има од 1907. године република Аргентина. Тамо имају нежењени људи у добу од 20 до 30 година да плаћају годишње 30 круна порезе на своје монаштво. У добу од 30 до 35 година пење се овај прирез на 60 круна, које мора да плаћа и погрбљени старац све до смрти. Овај порез је тако консекветно смишљен као казна за нежењеност, да га морају плаћати и удовци ако се