Žena

„ВН У

ВЕНА 11

— Мора да страшно боли! узвикну домаћица.

— Не, госпођо, него на против!

— Како на против2

— ја ћу покушати да вам опишем тај осећај. Осетих ударац куршума, али тако благо, тако лако, као да су ме се дотакле по руци вреле — усне. То нису више они велики оловни куршуми, који раздиру месо. а тамо где изађу из тела, стварају велику расцветалу рану као божур. Ови сићушни челични куршуми просвирају тело са таквом брзином, да удар више личи на мало голицање или пољубац. Затим наступа осећај, као неко миловање. То је било онда када врела крв поче да ми тече низ руку.

— Ви се шалите с нама, господине! добаци му једна госпођа.

— Или претерујете 2! изусти домаћица.

— Нити се шалим, нити претерујем. Не велим, да је такав осећај код сваке ране. Али је код оне моје прве ране било тако. Куршум ми није повредио ни један племенитији орган. Он је просвирао само један мускул на мојој левој руци, такозвани мазјиз ех[етпив.

— Дакле и куршуми љубе2 запита домаћица.

— Сасвим је тако, госпођо. Бар понекад. И ти су пољупци онда безопаснији од многих других пољубаца. — Молимо, господине, да не вређате, него да причате.

— Пардон, то нисам хтео. Дакле у онај мах нисам осетио чак ни најмању слабост у руци. Подигох пушку да пуцам у правцу, одакле се појављивао дим. Моји су другови већ испалили по метак, али канда са слабим успехом. Јер је онде кланац био узак, под. нама провала, а коњи немирни.

Од тога часа не знам више јасно шта се догађало самном. Непријатељско тане пробило ми је груди и не сећам се, да сам то осетио као пољубац. Не сећам се ни да сам осетио као удар. Али је јасно, да сам посрнуо и срушио се у провалију. Данас ми се чини, али не јасно, да сам се хватао