Ženski pokret

Да ce једно питање научно испита није довољно само да ce оно по извесном научном методу ради, но и оно само ваља да je на један научан начин постављено. У томе и лежи баш главна корист науке, што испитујући свестрано и објективно поједине предмете, она проналази и оне њихове особине, које ce y практичном раду, y коме ce обраћа пажња само на оно што y непосредном односу с радом стоји, не би никад ни приметиле. Својим свестраним посматрањем она извлачи човека из узаног круга његових личних интереса и отвара пред њим нове шире видике. Нарочито y друштвеним питањима, која су услед дугог конвенционалног живота могу временом толико да изопаче, да свој прави карактер потпуно изгубе, потребно je да нас наука с времена на време подсети како та питања y ствари и истини стоје. Тако, на пример, природан циљ брака je рађање и одхрањивање деце. Међутим, y друштву, људи ce много чешће жене због новаца, или из љубави према некој личности, или из другог неког разлога, него због деце. Наравно да ћe ce за једног еугенетичара, који има y виду само децу, питање брака сасвим друкчије постављати, но што ce оно поставља за оне који ce жене због новаца, из љубави ит.д. Тако ce исто и питање рада не може на исти начин поставити y науци, на које ce оно поставља на пример за капиталисте и раднике. За науку постоји само тај факт : да ce y човечјем организму производи снага, која тежи да ce потроши. У науци je проблем рада, y главном проблем трошења снаге, и састоји ce y томе ; да ce нађе начин на који би ce снага која ce y човеку производи најрационалније могла потрошити. Поред друштвеног проблема рада, y коме ce пита ; како ће ce највећа добит од људског рада имати, постоји један природан проблем рада, који пита: како ћe ce човечја снага за рад најбоље потрошити? У друштву ce рад сматра само као једно средство, којим ce обезбеђује опстанак и долази до благостања; y науци ce рад сматра као једна природна функција човека, и то као његова најважнија функција, пошто цео организам због ње постоји. Према научном схватању, рад би пре био циљ човечјег живота, него средство опстанка. Као што ce види, то су два сасвим разна гледишта. Пошто смо идући за друштвеним појмовима дошли y један потпуно безизлазан положај, не би било сасвим без интереса кад бисмо покушали једаред да пођемо од научне тачке гледишта, да видимо куд би нас она одвела.

296

Женски Покрет

7