Ženski pokret

По горње изложеном схватању главан покретач човечјег рада била би његова потреба трошења снаге. И радник и капиталиста радили би, дакле, на првом месту зато да своју снагу за рад потроше. Према томе и рад y радионицама био би тако организован и расподељен, како би њиме сваки могао своје потребе рада најбоље задовољити. Сваки би радник бирао онај посао, који најбоље одговара његовим природним склоностима, a тако исто и капиталисте би улагали свој капитал y оне радове, који их највише интересују и за које највише љубави и воље имају. Остварење тих радова био би главан циљ њиховог живота, a богаство би и за једне и за друге било само средство, којим ce до циља долази. Једно такво предузеће имало би карактер спортског или другог неког љубитељског друштва, y коме ce удружују људи који исти рад воле, и којима свима лежи на срцу његово остварење, y коме ce ради за успех, a не за добит. Пошто y једном таквом друштву, радници не би радили за капиталисту, но би и он као и они служили истом циљу, они би међу собом били једнаки. Разликовали би ce само по својим способностима и оцењивали према успеху и заслугама. Добит рада не би припадала ни капиталистима ни радницима, него предузећу. Што je једно предузеће богатије, њиме би ce и циљ рада могао боље остварити, a y исто време оно би могло својим члановима пружити боље услове за живот, савременија и потпунија средства за рад, и дати им прилике да своје способности боље развију и усаврше. За онога, ко живи зато да ради, то je све што му треба. Питање je сад: којим ce радом човечје потребе трошења снаге могу најбоље задовољити, или другим речима : који je природан рад човечји? Поред снаге и органа којим ради, човек има још и ту особину да може сам својим радом управљати. Управљање радом састоји ce y томе да ce поједине акције тако комбинују, да једном остварене произведу ону комбинацију која ce желела остварити. Остварење те комбинације биће циљ рада према коме ћe ce одређивати шта ћe ce и како ћe ce радити. Спојене и упућене y правцу једног одређеног циља, поједине акције ћe ce узајамно допуњавати, потпомагати и снажити. Што ce једном не уради, урадиће ce другом, или трећом. Што ce y једној погрешило, другом ћe ce поправити, и тако ћe ce најпосле морати остварити оно што ce хтело.

7

Проблем рада

297