Ženski pokret

trjuje psihološka znanost naše najtajnejše, sluteče hrepenje, je pribežališče, ki je od prvega diha v človekovem spominu temno in iskajoče po katerem koprni z domotožjem, ki se šele izpolni, kadar ga sprejme na koncu njegovega potovanja tiho krilo matere zemlje. Mir, ki obkrožuje blagoslovljeno mater, zoreče žitno polje, sesajočo žival, gnezdo polno mladega, zaroda, radostno se igrajoče dete, in mir, ki poln tajanstvene groze kroži okolo domov naših mrtvih se razlikuje eden od drugega le vsled naših predstav, a v resnici ima eden in isti izvor: mir, to je stanje razvijajočega se, dozorevajočega in večno se obnavljajočega življenja, ki mu služijo mrtvi ravno tako kakor mu služi tajanstveno se raztezajoči plod. Mir to je tudi stanje onega, ki hoče plodno delovati: pa naj je orač, ki stopa za plugom, zidar, ki. polaga kamen na kamen, naj struže in žaga in upravlja stroj; naj je zdravnik,

ki služi ohranitvi življenja, trgovec, ki spravlja darove zemlje v obtok, znanstvenik in umetnik, ki dviga nove sile iz prastare snovi in jih okuje v nove, pomembne oblike. Mir stanje razvijajočega se, dozorevajočega in večno se presnavljajočega življenja to ni torej samo stanje naravnega materinstva, temveč tudi stanje moža, ki samega sebe tvega za svoje delo. To je stanje, ki je za očuvanje človeštva in njegovih življenskih pogojev od vseh najpotrebnejše. Torej stanje, ukazano materi od narave, je sploh stanje, ki vsebuje pogoje, pod katerimi tudi šele moški more vstopiti v krog delajočega človeštva. To stanje je, pojmovano duhovno, višje stanje, in naša pravica in naša dolžnost je, da ga branimo z vsemi silami; a prav tako moramo smatrati za najsvetejši povod, da vsako napadanje na to stanje, preklinjamo kot najogabnejši zločin«.

Vodite vojno? Bojite se vašega soseda? Odstranite vendar mejnike: potem ostanete brez soseda. Ali vi hočete vojne: zato postavljate mejnike. Nietzsche. Doba največjih dogodkov ostane doba najmanjših del, ako so ljudje od gumija in preveč elastični. Nietzsche.

ЖЕНЕ И КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА РАЗОРУЖАЊЕ

Kao што cмo већ у прошлом броју jaвили, неке државе су наименовале у делегације за конференцију за разоружање и жене. Од тада су још две државе учиниле исто: Канада је послала у Женеву г-ђу Кид, претседницу Канадског женског савеза, а Пољска г-ђу Парадовску-Селаговску, претседницу Интернационалне секције женског удружења за социјалну службу. Оправдана је нада да ће жене не само оне које су у Женеви у својству званичних претставника својих држава него и онај велики број, који се скупио тамо да прати ток конференције, и да учествује у манифестацијама, снажно тумачити искрену и чврсту вољу жена целога света да се приступи стварном разоружању. Те жене су опуномоћени мандатори, јер доносе у Женеву јасно изражену вољу оних, који нестрпљиво чекају код својих кућа на резултате конференције за разоружање. Нема скоро земље на свету, у којој жене не би на један или други начин посведочиле своју одвратност према рату и дале одушке својој жељи за трајним миром. Наша земља је отворила врсту интернационалних манифестација за успех конференци-

je тиме, што je Интернационална алијанса за женско право гласа одржала ту своју велику и успелу Конференцију за мир од 15 до 17 маја 1931 године. У тим данима свака свесна жена Југославије била је пуна топлих жеља да се чује глас жена и мушкараца који су се скупили на тој конференцији из целога света и да наиђе на одјек у душама свих који се озбиљно брину за будућност човечанства. На тој конференцији била је примљена резолуција, на коју су женске организације свих земаља скупљале потписе. Прикупиле су их преко осам милиона (нама, на жалост није било могуће учествовати у прикупљању потписа). Место тога je Алијанса женских покрета 1 фебруара послала интернационалном комитету жена у Женеви телеграм са топлим жељама за плодан рад. Скоро сви наши Женски покрети одазвали су се поред тога позиву Интернационалне алијансе и дали свој прилог за трошкове интернационалне акције жена. У нашем листу писали смо већ о великој интернационалној манифестацији за мир, одржаној крајем новембра прошле године у Паризу. Иако су се нашли неодговорни елементи који су покушавали насиљем да смање у-

ФЕБРУАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

19