Ženski pokret

тисак конференције, они ипак нису успели у томе. Кратко време после те интернационалне манифестације, приредили су француски радници и бивши ратници сјајну успелу манифестацију за мир, а и у провинцији су се ређале сличне изјаве широких маса које не желе ништа друго него мир. Једна нарочито велика манифестација је била у Руану, коју је приредило тамошње удружење за мир. (Извештај о тој манифестацији послала нам је г-ђа A. Р. Одавић). Ово удружење бележи у својој хроници већ више значајних факата. Највише је одјекнуло оснивање Музеја за рат и мир. Пре ко зиме организовали су низ конференција, које су отворили великом вечерњом конференцијом под покровитељством Окружне федерације бивших ратника и Руанског савеза бивших ратника. Tora вечера низали су се говори пуковника Пикоа, Робера Лонжа, Рене Касина и г-ђе Малатер —Селие свима нама добро познате потпретседнице Интернационалне Алијансе. Сва четири говорника говорила су са убеђењем, убедљиво и речито о великом питању мира, који је једини спасилац света и цивилизације, пошто би будући рат направио општу катаклизму и све без милосрђа уништио. Дошла би Апокалипса. Веома је значајан корак који је учинио Француски савез бивших ратника и инвалида: он је, наиме, слао свим својим одборима у унутрашњости резолуцију на коју су француске жене скупљале потписе за разоружање и позвао их да сви потпишу ту резолуцију. Ово је сјајан пример удружених снага жене и оних који су највише препатили за време рата. Интернационални комитет жена, који сада стално заседава у Женеви предао је у суботу, 6 фебруара претседнику Конференције за разоружање, господину Хендерсону, резолуције жена са скупљеним потписима. У име жена је говорила том приликом Американка, г-ђа Дингман. Са Дингмановом су дошле претставнице свих интернационалних женских организација, које су учествовале у

прикупљању потписа. Потписи су прикупљени из 56 земаља, а 15 интернационалних организација их је прикупљало. Дан пре предаје сакупљених потписа, аранжирале су претставнице тих организација поворку кроз Женеву, у којој је учествовао огроман број жена. У вези са акцијом жена за разоружање интересантно је напоменути акцију студената у Лондону. Они су добили за свој рад у корист разоружања потстрека у интензивном раду енглеских женских организација, које су прикупиле преко два милиона потписа. Дакле, студенти лондонског универзитета приредили су изложбу плаката, које су сами израдили, и који често веома драстично врбују за акцију за разоружање. И ово је један радостан појав жене и омладина на истоме послу за исту свету ствар, као што су Францускиње пошле у борбу за разоружање у вези са бившим ратницима и инвалидима. Треба да напоменемо још једну акцију из последњег времена, која додуше није уперена директно противу наоружања држава, али која је у тесној унутарњој вези са интернационалном акцијом жена за разоружање. Наоружање мора напослетку да доводи до употребе силе и насиља, и крајни циљ истинског разоружања је решавање свих политичких конфликата споразумом, арбитражом, попуштањем... Ганди је дао до сада најсветлији пример ненаоружаног отпора народа, који броји на стотине милиона. Његов отпор не може се окончати ратом, иако би то можда многи желели. Ганди и сви његови најближи сарадници су у затвору, а његов некрвави рат иде даље, воде га жене и деца. После Гандијевог хапшења, отишле су жене и деца на улице Бомбаја и стоје пред радњама, да одвраћају свет од куповања енглеске робе. Једна душа дише из тих огромних поворака победити без проливања крви. Од најотменијих индијских жена до најсиромашнијих, деце неодевене и поцепане, све води једна Macao: за свету ствар треба се борити достојним оружјем...

А. Ш.

ПСИХОЛОГИЈА ВЛАСТИ *)

*) Доносимо расматрање чувеног психолога Алфреда Адлера о психологији власти, јер сматрамо да она могу осветлити тешкоће на које наилази конференција за разоружање у Женеви.

Чежња свих малих људи, као и оних који се осећају малим јесте, и била је од увек бити велик! бити моћан! Свако дете тежи за неким вишим циљевима, сваки слабић за над-

моћношћу, сваки, па и онај који има само још мало наде, тежи за врхунцима савршенства. Појединац исто као и маса, као и читави народи, државе и нације. Но, било. за чим да људи теже, све потиче од њихових неодољивих покушаја да савладају осећање сопственог недостатка, несигурности и слабости. Да могу живети, треба да имају неку светлу тач-

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ФЕБРУАР 1932