Ženski pokret

polju zaštite ljudskega zdravlja, onda je još vrlo malo vrsta rada koje bi bile opasne za ženski organizam. Osim toga, napretkom psihologije, naročita psihotehnike, t. j. ispitivanje sposobnosti pojedinog čoveka psihološkim putem, rad će se podeliti prema ličnim osobinama a ne prema spolu kako je to do sada bilo. Tako če mnoga tako zvana »muška« zvanja biti pristupačna ženi kao i obratno. Svaki čovek će doći prema svojim sposobnostima na pravo mesto. I žena će tada naći onakav rad za ko ji ima najviše sposobnosti i koji je u stanju najbolje da obavlja, te će prema tome zaslužiti i potpuno priznanje i nagrada. V. Ova težnja feminističkog pokreta je u interesu svih žena: seljanke, radenice, domaćice, intelektualke, jer sve one danas pate ili usled preopterećenja po živima majke, domaćice i profesionalne radenice ili usled neracionalne organizacije profesionalnog rada. Društvo je danas na takovoj osnovi kao da je ogromna većina žena i muškaraca stvorena zato da nosi na svojim ledima preteške terete, koji sprečavaju pravilni i pravi razvitak naše individualnosti. Kad se žene bore za to, da stvore slobodan put sebi, ova borba nije egoistička, nego je bitan deo opšte socijalne borbe. Žene moraju porušiti još mnogo prepreka, koje su nagomilane u zakonodavstvu, tradicijama, običaj ima, dok postignu svoj cilj: ravnopravnost svuda i u svakom slučaju sa muškarcem. Kako da postignemo svoj cilj? Kako da promenimo sve te pisane i nepisane zakone u kojima žena ne zauzima baš zavidno mesto? Ima više sredstava da se dođe do cilja. Svakako jedno od najvažnijih jesu politička prava žene ili jednostavnije rečeno žensko pravo glasa. Samo onda kad i žene budu pretstavljale izvestan broj kuglica, trudiće se i političari da ih zadobiju na taj način da stvaraju takove zakone u kojima žena neće biti zapostavljena kao do sada. Sa Ženom i njenim potrebama tada će se malo više računati nego sada kad ona nikom ne treba, jer nikoga ne pretstavlja. Politička prava donela su na pr. radničkom staležu velike koristi i oni su sa svojim glasovima snažno uticah na stvaranje socijalnog zakonodavstva. Tako će i politički moćna žena biti u stanju da svojim glasovima promeni barem one pisane zakone, koji su od nje napravili roba i u porodici i u društvu. No samim političkim pravima nećemo postići mnogo ako uz to nemarno i svesti o svojoj vrednosti. Mi prije toga, moramo imati veliki kadar svesnih žena, koje znaju šta nam treba i zašto nam treba. Ina-

če se može dogoditi da od naših političkih prava budu imale koristi samo one partije koje će imati najspretnije agitatore. Osim toga mi moramo na svakom koraku svojim ozbiljnim radom pobijati sve predrasude o manjoj vrednosti žene kao radnika. Mi ne smemo biti samo diletanti, nego svakom poslu treba da pristopimo stručno spremi i sa potrebnom voljom i razumevanjem. Naročito se treba čuvati da nam se snage suviše ne raskidaju, da se ne zaplićemo u sto poslova i na sto strana. Tako je i nastalo ono ubeđenje da žene koje se bave javnim radom zanemaruju svoju kuću i svoje dužnosti matere i domaćice. Naravno ima takih pojava i kod muškaraca, ali kod njih se to tako ne uzima za zlo i ne generalizira kao kod žena. No, iako se moramo čuvati da nam se snage ne rastrgaju, ipak svaka žena mora pokazati nešto agilnosti, jer je i to jedno sredstvo da se dođe do cilja. Mi ne smemo sedeti skrštenih ruku, mi se moramo čuti i viditi. Ne treba se tešiti time da če več život sam po sebi rešiti te probleme. A ko je taj život, nismo li mi sami oličenje toga života, ne stvaramo li mi njegove forme? Treba znati da nigdje žene nisu dobile svoja prava tako samo od sebe nego su ih svagdje postigle tek nakon dugogodišnje ustrajne borbe. Ništa ne dolazi kao mana s neba, sve treba izvojevati i zaslužiti. Politička prava, svest o svojoj vrednosti, ozbiljno ispunjavanje i shvaćanje svojih dužnosti, agilnost, sve su to sredstva kojima se služi feminizam da ostvari svoje ideje u kojima će dobiti saveznike u borbi i među muškarcima. Danas treba svi muškarci da znaju, da samo slobodna, duhovno oplemenjena žena, ekonomski neovisna prilazi svome drugu sa čistim i uzvišenim osedajima bez zadnje misli da ga iskoristi i zloupotrebiti njegovu ljubav. Sve dotle dok žena samo po mužu i preko muža ima neku vrednost, ne može se svaki put verovati njenim iskrenim osećajima. Feminizam nije borba među spolovima, on je borba za lepši i skladniji odnos među njima, i to i u ličnom i u socijalnom pogledu. Zagreb

Dr. Angelina Ivanović Mojić.

Из уредништва. Обавештавамо наше читаоце да ће јулски број Женског пoкрета изићи као двоброј за јули и август.

86

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈУНИ, 1932