Ženski svet

105

по 10 до 12 гр. масти, У суруци је У, гр. бел. и мае. 4 угља (у шећеру) а 95 вода.

У 100 гр. варива је 23—25 беланка. У пасуљу и грашку је по 22 гр. бел., 2 до 3 масти, а више од 58 гр. угља (у брашну) пи до 14 вода. У сочиву је 26 гр. бел., 2 мав., 55 угља и 14 вода. У шеничном зрну је 18 гр. бел. ил хлепка, 2 масла и 66 угља ил брашна 3 гр. љуске, 2 гр. соли п 14 вода. У ражном зрну је за 1 гр. мање бел. а за 1 гр. више љуске. У јечму је за 2 гр. више љуске. У зоби је 14 гр. бел., 6 мас., 63 угља (у брашну) и 14 вода; а у кукурузу је 11 бел., Ти више масла, 67 угља и 14 вода. У пиринџу је у 100 гр. 18 угља 77, бел. и 18 вода. У брашну од жита има 10—12 гр. беланка, у белом најмање и 1 гр. масла, а 70—-75 угља (скроба, штирке, амила) и 18 гр. воде. — У хлебу је у 100 гр. само 6—8 гр. беланка, /, гр. масти, 45—52 угља (у брашну) и 35—-44 вода. Додавањем соли и квасца у тесто смањи се снага за 5—9 грама, а још већма се смањи одлучивањем мекиње.

У 100 гр. зелена варива је само 5—6 гр. беланка, 7—12 угља, а 78—84 вода. У салати је само , гр. бел. 2 угља, а све друго вода. У кртоли (кромпиру) је 2 гр. беланка, 22 угља, а 15 вода. У зељу: купусу, кељу, као и у репама је 1—8 гр. беланка, — у келераби највише, 4—10 угља, а друго је вода. У карФијолу и у штарглама је само 2 гр. беланка, 2—4 угља, а 90—95 вода. У воћу сировом је само У, гр. бел., 10 је угља, а преко 85 вода, остало је љуска п семе. У јабукама је 15 гр. угља, само 1 гр. беланка а 84 вода. У шљивама је 1' угља, 1 беланка, 81 вода. У крушкама је 19 угља, 1 бел. 80 вода. У воћу сувом је само до 8 бел. 55 угља, 30 вода, а остало семе.

Љуске и конаца има највише у вариву, до 7 гр. у кртоли 6, у житу 5 гр. Љуске и конци у воћу и поврћу као и у житу и вариву требају у јелу, они црева терају, с тога је и јело хлеба од прекрупе и неољуштена воћа здравије. само мора бити чисто.

Земљаних стихија има највише у екстракту од меса, на 100 гр. по 20 п више; а у месу је само 2 гр Тахо је п у ва-

ЖЕНСКИ СВЕТ.

106

риву и житу само по 2 гр. у брашну одлученом од мекиња нема ни '/, гр. Тако и у кртоли (кромптру) п у воћу и поврђу. Још на ближе да видимо, колико. нас које од ових јела нахрани, из следујућих бројева. Кад би измрвили то свако јело на најситније мрвице, то би добили на пр. за 50 новч. у карфијолу само 90 мрвица хране, у шпарглу би добили 100, у ајвару 200, у сувој риби 250, усрдељама (сарделе) 800, у дивљачи 850, у месу од живине 450, у пресној риби 470, у белом месу од живине 550 у јајима 600, у телетини 600—700, у говеђини 700—1000, у овчевини до 1200, п у свињетини до 1200 а, у сувом месу само 500—800 'у кобасицама, 600—1000, у сиру 1000—2000, у масти и у сланини 1700—2000, у млеку 2000—2500, у пшринчу 2000, у брашну шеничном белом 8580, у црном 4500, у ражном 4650 у хлебу шеничном белом 2000 у црном 2700, ражном 2100, у каши од жита 2800—8400, у лебу од прекрупе 4750, а близу толико и у кртоли (кромпиру) 4740, а у варивима и до 5000 и то у сочиву 4230, у грашку 4970 у пасуљу 5000.

Кад се ови бројеви сравне са ценом ових ствари на пијаци, онда може сваки видети, да су варпва, пасуљ, гранак, сочиво, и хлеб, особито од прекрупе кукурузне и шеничне, ал и остала јела од брашна, па и кртола млеко и сир много снажнија, а много јевтинија и пробитачнија храна него месо; а воће и поврће је најскупља, а најпразнија храна, те ко имау кући много чељади да храни, он и ониће вила боље проћи хранећи се варивом и кртолом, млеком и брашном него месом. Варива су најснажнија од све хране и дају највише снаге, али ваљају само за људе, који тешке послове раде; а за све друге најбоља је иједина права храна хлеб од прекрупе, тај даје и довољно снаге тако, да само о њему може бити сваки потпуно здрав и јаки; а воће је први и прави рајски зачин уз хлеб.

Од меса, јаја, млека, сира, — пробави желудац од 100 гр. по 90—97 грама а од биљне ране само до 85, највише од кукуруза и кеља, а најмање од црна леба и од кртоле (кромппра, ал оно, што не