Ženski svet
ЗАРАД ЗДРАВЉА.
мерици и Енглестој. У Паризу је продано тих справа 330.000. Стаје 2 Фр, и може се. наручити у Бечу.
(Еако се хране Бечлије.) Бечка варош издала је недавно званичан исказ о увозу и продаји хране у Бечу за год 1888., који издаје жалосну истину, да се становници Беча од године до године хране лошије. По том исказу нотрошило се у Бечу целе поменуте године 42974873 килограма говеђине, или дневно 117 739 килограма, тако да је на сваку главу становништва дошло годишње 54 килограма. а дневно 15 декаграма говеђине, што износи нешто мање, него што је било предходне године. Коњскога меса потрошило се напротив више него предходне године и број коњских месарница порастао је за три, тако да их сада има у Бечу 33. Као потрошња говеђине тако је опала потрошња и других врста меса. Нарочито се опажа велики мањак код живине.- Ћурака, гусака и патака продато је 485.775 комада, а предходне године било је 613 596 Пилића и голубева потрошено је 898.968 пара ирема 907 242 у предходној години. Исто тако смањила се потрошња јелена, Фазана, јаребица и сличне дивјачи, што показује. да већ и бољи грађански кругови морају у свом начину живота да се умеравају. Брашна је год. 1888. донето у Беч 52,579.562 килограма, а године 1887. било је 56,095.800 килограма. Тако исто потрошило се мање и масла, говеђе и гушчије масти. Податци ови показују жалосно напредовање друштвене невоље, што се опажа особито по великим варошима. (Јаја као храна,) Јаја од свију птица могу се јести Али потнто се само од домаће живине могу јаја редовно прибављати, то људи Једу поглавито кокошија јаја, ређе од патака и гусака. У многим пределима троше се много и рибја јаја т. ј. икра, јер јаја од риба имају исте састојке као и итичија. Познато је, да се од икре неких риба (моруне и сродних) гради кусни ајвар. Обично људи мисле, да су јаја особито снажна храна, али то криво мишљење долази по свој прилици отуд, што јаја после јела брзо засите. Иначесујаја ио свом саставу прилично слаба храна. Вредност јаја у кујни оснива се на том, што су врло кусна како за себе тако и кад се једу са другим јелима. Она
су и у малој множини корисна као додатак многим јелима, јер им кус поправљају, те се лакше једу многа, нарочита биљна јела, која би иначе била без куса. Ни при вештачком храњењу деце, где се много већ од шестог, седмог месеца с усиехом јаја употребљују, није множина хране, што је деца добију у јајима, тако знатна, као што се то често држи. Код нас се још продају на пијацама сва јаја из реда, и већа и мања, по исту цену. У занадним земљама јаја се сортишу по величини, мања (тешка 45—5.0 грама), средња (55-60 грама) и већа (70 грама и више) и по томе се продају по разној цени. Љуска износи више него десетину од јајета и штогод су јаја мања, у толико тежа је љуска. Кад јаја стоје, онда постају она лакша, јер из њих ветри непрестано вода, али је тај губитак незнатан, 20—40 милиграма дневно. Због тога не тону тада јаја у води, у којој има 10 постотка соли. Но пошто су јаја затворена тешко пролазном љуском, то се збивају у њима врло споро унутарње промене, које иначе код других животињских материја нагло наступају. Почне ли јаје једном да труне, онда се не може више јести, јер из њега се развија тада смрдљив један гас, који се зове сумпороводик. Исти се гас развија у малој мери и при кухању здравих јаја, те због тог се и код свежих јаја, ако су се само дуже кухала него што треба. нри отварању љуске примећује помало гадан смрад од сумпороводика. Унутра у јајету налажсни су врло ретко живи биљни и животињски организни, али није иознато, да је јелом јаја пренета каква болест на човека. У новије доба почели су по Фабрикама да суше јаја, те се после продају као консерве. Ако су добро начињене, онда се могу употребити са свим као свежа јаја за додатак другим јелима, где их треба само водом наквасити. Нушеље дувана није здраво ни за одрасле, а за младиће је баш опасно и врло шкодљиво. У дувану се налази, као што је познато, неког отрова, који се зове „никотин“. Исти отров има велики уплив на живце и на крв човечију, а почеци пушачи Формално се отрују од тога, јер она мука, оно повраћање, које скоро сваког почетнитника спопада, није ништа друго него знак отровног стања. Истина, да та велика моћ отрова тог мало ио мало губи снагу своју на човека>
12
ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.