Ženski svet

Бр. 12.

ношње, па „оно убаво руво крајишњичко.“ Збацила га је, а њиме и народни тип праве Српкиње. А заменула га је неким туђинеким, које само у цени надмашује оно, — али лепотом и укусом никако не!

Али раскош или само раскош чини све! Окужио је ево већ и најниже слојеве народа!

Та да дух времена изискује све то!

ж

Како престадоше велике борбе, па и народни преврати како се утишаше, те настадоше мирнија времена, — изроди се космополитичка уметност, књижевност и одело. У неимарству укаже се Ајфелова, кула, у књижевности драме, што надражују живце, у оделу пак стварш, као што су час претерано велики, а час опет тако мали шештри, да се и величавим стаклом истом могу видети. -

Моду овог доба карактеристише још

ЖЕНСКИ СВЕТ.

181

једна црта. Живот је свеудиљ тегобнији, борба све озбиљнија. Народи се појединце одричу Фантастичких смерова, за које се

вековима (борили; — ум и свака моћ подвргнута је питању о опстанку индивидуума. Ако ко за површније смерове своје купи градива, не црпе то из своје маште, него се за сретније векове прошлости хвата. Тако се за пошљедња два-три деценија појавише шешири из доба КетБтапа!-а, ритерске рукавице и огртачи, С џалт-ов колир, Ротрадоиг свила, ношња косе из доба директориума. емпири и небројено других врста одела из модерног света.

Да ли ће овај дух времена, а ш њиме и ово типично одело и надаље још шљедити овом правцу, где ће застати, камо се изврћи, то за сада још не знамо; то још и сада је све у узаврелом стању, тако, да нас већ и сама помисао ућутка при том, да изречемо своју пресуду.

—_—______+>=++==————————Д—

ВАКА.

Шта на овом свету имам Празне жеље. Очајање, туга и вај, јаде веље! Ар бих луда био кад бих том подлегб!

<= он

Ко би још од лепе будућности бегб 2 Ја у нади живим, а свет ми је мио, Све сам своје жеље у над посадио.

„ Јан. Николић.

МУРЕ ИЗРЕЦЕ КРАЉИЦЕ ЈЕЛИСАВЕТЕ.

У Бечу, издањем Морица Перлеса, изашла је књига под насловом: „Листови из мога дневника,“ коју је написао др. Константин Кристоманов, бивши вишегодишњи учитељ грчког језика пок. краљице Јелисавете.

Садржина те књиге врло је занимљива и ми износимо овде из ње поједине тачке, за које нам се чини, да су не само ванимљиве, него и поучне

ж

Царица је испрва примила Кристоманоса у својој соби за тоалету, у доба кад ју је чешљала њезина дворска Фризерка. | ;

Та процедура трајала је обично пуна два сахата и ва то време учила је царица грчки. Кад је Кристоманос први пут дошао, рекла му је: „Фризирање траје обично

два сахата, и док је моја коса толико у послу, дотле ми

дух сувише мтрује. Плашим се, да не излети из моје косе, па улети у прете Фризерке. Фа то ме онда толико боли глава. Ми ћемо то време употребити да преводимо Шекепира и онда мора мозак, хоће неће, да правилно Функционише “ -

По некад дошао је у то време краљ, да посети

краљицу. Кристоманос није требао да излази из собе, јер су краљ и краљица говорили мађарски, а Кристоманос није равумевао тај језик. Краљ је обично изгледао овбиљан и забринут. Ив њиног разговора могао је равумети само имена појединих државника, 9 којима су говорили. Краљица је често прекидала краља, слегла раменима и по кад-и-кад искривила уста, чему се краљ обично слатко

насмејао. Кад је краљ сигурним оФицирским кораком изишао

из дворане, рекла је краљица:

— Ја сам сад с краљем говорила о политици Радо бих му помогла, али изгледа, да много боље разумем грчки, но што разумем политику. Ја немам сувише ребпекта (поштовања) према политици. Не држим да је вредна интересовања. Да ли вас интересује

— Не сувише, Величанство. Ја је пратим само у њезиним већим фазама .... кад министри падају.

= Ахе 5 министри су само ва то ту, да падају; онда долаве опет други — рече краљица са чудноватим нагласком, који је одјекивао као унутрашње смејање. Политичари држе да они управљају догађајима, а међутим ови их увек изненађују. Свако министарство, чим прими