Ženski svet

118.

си 04 оброскобив до 506 = од о

55> БЕЛЕШКЕ.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

576

о = | о бодре <ое "бо ~ 07

ПРОСВЕТА.

Нови главни и епархијски школски референти. Српеке правосл. автономне школе у митрополији карловачкој добиле су једва једном свог сталног школског референта, у особи досада привременог епархијског школ. референта темишварске и вршачке епархије г. Ђорђа Поповића. То је место привремено заступао од смрти пок. дра Ђорђа Натошевића од 1887., дакле пуних 16 година, г. Никола . Вукићевић, бивши управитељ сомборске српске учитељске школе. Тек последњи народни цркв. сабор од 1902. г. доспео је, да избором попуни то место сталним избором горње особе, који је добио и потврду од Њег. Величанства краља Франца Јосифа 1. Г. Поповић прима сад на своју савест велику и тешку дужност. На њега су упрте све родољубиве очи и очекују много рада, великог разбора и чистог родољубља, да савлада тешкоће, које му етоје и које ће му излазити на сусрет. Како ми познајемо добру вољу, лепу спрему и велику дурашност новопостављеног глав школ. референка, надамо се, да ће помоћу учитеља, који му излазе на сусрет пуном љубављу, савладати све тешкоће и повести народну школу и просвету на чисто поље њеног задатка и оправдати оне наде, које наш народ полаже на њега и народну просвету.

На његово место у темишварској и вршачкој |

епархији поставио је Школски Савет у привременом својетву вредног и способног учитеља вел.кикиндског г. Љубомира Лотића, нашег сарадника и већ познатог књижевника, који ће својим практичним искуством и својом добром вољом много помоћи, да се застој на просветном пољу и у нас покрене напред.

Србија. Пред Ускрс о.г. распустила се народна скупштина, која се први пут састала под краљем Петром 1. Та је скупштина, међу другим важним законским одредбама, донела и нов закон о основним народним школама и забавиштима. У оквир овога закона нису ушле ни стручне ни више школе; њиме су укинуте бивше грађанске и девојачке школе (више), које су постојале законом од 1898. г., а учитељи и учитељице ових враћају се у основне школе. Овај је закон укинуо и оно силно премештање учитеља с једног краја на други, који је штетио и људе и наставу и завео је сталност учитељску, која се мења само

стечајем и доказаном кривицом учитељском Напредан је по томе, што је завео обвезну наставу не само за оен. нар. школе и за забавишта, заведен је и стручан надзор. Напредан је и по обвезној продужној школи за три зимска течаја, а напредан је и еа уређењем и поболшањем учитељских плаћа, које су кудикамо боље од плата овостраних српских автономних учитељских плата. дакон је у свему сувремен данашњим просветним потребама тамошњег народа (С њиме су задовољне ошнтине и народ, а задовољни су и наставници; а то је најбољи знак, да је садањи министар просвете, г. Љуб. Давидовић, погодио златну средину, која је тако потребна била за оне растројене прилике, које су тамо годинама владале на том пољу. Ми честитамо министру просвете на том успеху. Сад треба још да се нађу вредни, савесни и прави пријатељи школе и просвете, који ће стати на чело те просветне управе, па да сеод милине ради у тој животној њиви народној.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Сачувати младе гушчиће од вашију. Бива с пролећа, да неке вашице на гушчиће нападну, па од њих и поцркавају. Оне ее обично у ушима, нагомилавају. Чим се оне примете, треба узети гушчије перо, замочити га у зејтин и намазати она места на којима су вашице, па ће их нестати. Ово се мазање два пут недељно врши,

Кад се гаси лампа не треба никада дувати одозго, јер се лако може догодити несрећа. Ако лампа није пуна, онда се петролеум у лампи претвара у пару (гас). Ако дакле гасимо лампу одозго, лако је могуће да ће пламен са дахом ући у лампу, т.ј] у посуди где је петролеум и ту запалити онај гав. Лампа онда лако прене. Запаљеним петролеумом се полије одило, намештај и т. д. а несрећа је готова. Истина да се то не догоди сваки пут, али у сто случајева, се ипак догоди једноме. Зато треба увек увући стењ, па одоздо кроз решетку угасити лампу.

Кад се риба коље, треба иза главе оштрим ножем раставити главу од кичмене сржи. Риба је одмах мртва, месо јој је боље и укусније, а и риба се не мрцвари. То је једноставан начин да рибу убијемо, да нам не скаче из руку, кад

је већ сечемо на парчад.