Ženski svet

Бр 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

158

ФРУШЕОРОРКА.

0, куд блудиш, пустињаче, куда 2

У гори је доли трње свуда;

За те нема нигде чисте стазе,

Ретко таки срећу наилазе.

Куда блудиш, душу шта ти мори,

Шта већ тражиш ти у Фрушкој Гори 2 Ох с мири се, и сунце се смири,

И ветрићак престане да пири;

А ти увек луташ тамо амо —

Шта ли тражиш, знати да је само.

Гуња 5. марта 1904.

ОДГОВОР.

Кад ме питаш рећи ћу ти ево: У младости бујној ја сам снево — Али будан, — па ту елику уилу Ја у Фрушке Горе тражим крилу. Па и ако лутам без престанка. Без одмора и без мирна санка, Опет за то, док не нађем лика Што ми машта у сновима слика Нећу Фрушку оставити милу Моја вила у њеном је крилу.

Лазар Пешић Јованов

=== о о ~ бео ~

НА СЛУШВИ МО ЗА ДРУГИ ВУТ,

— С руског. —

0, принцу пруском Фридриху Карлу, прича један пређашњи пруски оФицир у руским новинама ову занимљиву причицу:

Једне лепе летње вечери год. 1869. изађоше из једне гостионице првог реда, два берлинска кадета и брзим корацима хтедоше савити у сокак поред гостионице где их чекаше нарочита за њих спремна кола. Али. за невољу љуту, нису били још ни пет корака одмакли од прага кад мало даље пред собом угледаше на једном прозору, својега старог иншпекционог официра, поручика Н. Гроф Костантиновић старији кадет збуни се као и друг му на неочекивану појаву, али опет се набрзо досети како да се помогне у невољи; у истом тренутку зовну он мало на страву свога друга и разложи му како ће најбоље бити да се извуку из неприлике.

Знаш, драги Викторе, поручик (. издао нам је дозволу да изађемо у варош моме рођаку посланику К. и како је крајње време већ да се иде у касарну, требало би да смо већ тамо, а не да тек сада излазимо из ове гостионице. Него погледај онај високи човек пред нама мора да је неки велики господин. Он ће нас извући из платке; пошто морамо сад проћи поред нашег поручика С. онда тај господин пред нама мора за то време бити у очима поручиковим, посланик К. јер он је нама дао дозволу само да тамо

одемо а не да проведемо време у гостионицама. Речено учињено. Кадет гроф Константиновић са свим учтиво приђе отменом господину шапћући моли најустивије поштованога господина, да дозволи, да га сме са својим другом пратити само на десетину корака. Господин из почетка мало збуњен, зачуђен, хтеде да запита, зашто га непознати кадет моли за то, али у истом часу већ му се и други обрео с друге стране; у истом тренутку су стигли према прозору поручника (. поздравили га по пропису при том им није било баш топло око срца кад су спазили како их је исти узео оштро на око.

Мало за тим непознати господин хтеде да еврне у другу улицу, нашто му се оба кадета узеше захваљивати на указаној љубави и нађоше за нужно, да се на растанку преставе непознатом доброчинцу. „Моје је име: ГроФ М. Константиновић, а мога друга гроф Виктор Пекер Куценбах. Највећа вам хвала господине, ви сте нас избавили из врло велике забуне, тиме што сте нам дозволили, да вас пратимо за тренутак док није поручик (. прошао поред нас. — „Отмени смејући се одговори: Немате на чему, господо, ја вам стојим на служби и за даље ако буде још каке неприлике; изволте са мном само. Моје је име: Принц Фридрих Карл пруски“ !

Ј. Ћ.