Ženski svet

150.

радила поред зидара, у пиварама, на цигљанама и по творницама, тде су непрестано у друштву мушком, без ичијег надзора, што је много опасније него да је у доброј српској кући. | још више и пре пропадне сироче без опа и мајке, које проведе цело своје детињство потуцајући се од немила до недрага у нераду, те тако још као дете рећи, веже се какве моралне пропалице и сасвим пропадне.

Зар не би било боље за тако српско девојче, да је у доброј српској кући, где ће изучити сваки рад и моћи заштедити коју пару, па се тако удати за вредна ваљана момка, па после обоје да раде и чувају.

Не, пије крива елужба и рад, ако је која паша девојка пропала, нето мода и перад и што наша девојка, кад служи, ретко да ноћива у кући своје гђе, него иде кући на ноћиште, па пошто мати не зна кад од гђе пође, а гђа кад кући стигне, може у таком случају да посрне, особито ако се подигла на моду, а то је скоро случај код свију, које почну да служе; томе треба стати на пут и онда не би било опасности.

Нисам ни ја да иду у службу оне наше се љанке, које имају У кући, да могу као што каже гђа Велинка, лети у пољу радити а зими ткати, прести, вести и стоку неговати, пего оне, код којих је пука сиротиња, тде је дете без оца 060бито без матере, дакле сироче, ту је боље да је у доброј поштеној кући, него да иде по повловима где је непрестано у мушком друштву и то не научи што јој као домаћици и жени треба, а

Бо а зе Ма

а љ

ЖЕНСКИ СВЕТ

% 6 бр ао 4е 5 Мо а о во

ЈА Це 455 5

Бр“ 78

знамо, како су у томе наше жене врло новеште ; ретко која зна добро скувати а 0 нези деце дал пе говоримо; а то је за народно здравље од врло велике важности.

Кад би тако једна девојка била очувана у моралу, научена на рад и скромност а при том имала 3——400 кр. уштеде. дашто је пе би могао узети честит свршен занатлија 2 Та овде у бомбору умрла је недавно једна гђа, која се као таково усвојено дете удала за занатлију, а као удовица за званичника и иза себе оставила 20 до 30 хиљада кр. својим добротворима, читаоници и на друге добре цели; а могла би навести још 9—-8 примера, како су од тако усвојене деце постаде ваљане и имућне жене. Та паше мајке нису некад ни држале друге млађе него таке усвојенице. Гђа Велинка даље каже, да наши домови нису као пре, т. ј. да се у њима не чува српски понос; нити се пази на млађе као што би требало. Може бити да има случајева, али ја држим да је врло мало српеких домаћица, која ће трпети у својој кући неморал.

Па ако их на жалост и има, зар се то не да поправити Особито кад се ми још сећамо какве су домаћице биле наше матере. дар опда не бисмо могле бити и ми исто таковег ар не бисмо могле научити и наше кћери, да пазе на своју кућу, Да траже срећу у њој и да јој 0очувају поносе; Није доцкан ако се „тргнемо ну дванаестом чаву.

Сомбор, 20. јуна 1905. Јел. Коњовићка.

ђе а пр

Скопско денкле.

На обали Вардаревој Усамљено декле моје Платно бјели, воду гази И тијано пјесму поје... Лијепо је декле ово У очи ме чисто баје, Заклео бих се на ћитабу Аморова ћерка да је... Бијела је као лабуд

Умиљата као јагње, Скопље, 1904. г.

А

У свом вјеку — нјесам виђо Дјевојчице љепше, лагње... Плетенице њене русе

Низ плећа је цвјегна бију А на лјепим хаљинама Везови се разни вију ... Запитах је, чија ли је,

А слатка јој рјеч потекла: »Ја сам ћерка српског рода,

А поносна скопска декла!« Јово Г. Поповић.

ПИ и

а

ај - _|--

ићи о

Мања лава а Г

— до –+,__