Ženski svet

од 18. (26.) марта 1905. до данашњега дана, држала је задруга 3 скупштинске и 10 одборских седница п решила је око 80 предмета, који се односе ли па поделу милостиње, оверење нових чланова, прегледање рачуна и др.

И ове године приредила је задруга 9. (22.) марта свечан парастос умрлим својим члановима при којему је изволео чинодејствовати почасни члан ове задруге, преч. г. Јован Новаковић прота темишварски. При истом парастосу изволео је присуствовати и преосвед. госп. др. Георгаје Летић, опископ.

На потпору сиротиње утрошила је задруга 266 К. Помагала је ђаке сталном месечном припомоћи: Косту Фаркеска, Виду Пантелић (6 К) и Марију Николајевић (4 К).

Одредила је прилог у епархијски фонд од 250 К, те је прву рату од 50 К у год. 1905. исплатила.

Друштву «блога« за потпору новосадске српске гимназије даровала је 50 К. На споменик пок. Тодора Радичевића дала је 20 К, као уз дарје за припослан клин за заставу срп. певачког друштва у Бањалуци 10 К.

На одевање месне српске школске деце потрошила је 349 К. Ово последње доброчинство мора се нарочито истаћи, јер одевање сиромашне српске, за школу способне деце, не чини задруга само дело милосрђа, него служи и српским нацпоналнам сврхама, јер навраћа ерпеку сиротињоку децу у српску школу, у којој ће им се ерпски национални осећај пробудити и учврстити. Тако ће св од њих начинити свесни чланови нашера народа, а без српеке школе изгубили би се на сваки начин у туђинштини.

Поводом овога нашега признања може когод рђаво помислити о националној свести наше српеке сиротиње, али ако је у Кикинди и Новом Саду друкчије, нека се отуда на нас не бацају каменом.

Загребачком сршском женском интернату, приправничком српском алумнеуму у Сомбору и ПриВвреднику у Загребу даровала је по 20 К,

Држала је лист «енеки Свет».

Добро дело учинила је задруга, кад је приредила бадље вече за месне шегрте Привредникове. На ту цел утрошила је 60 К из своје благајНице, а госпође даривале су децу: колачима, јабукама, орасима, слаткишима, чарапама, рукавипапа, шаловима и другим оделом. Бадње вече приређено је било у фабричкој и у градској српској школи у присуству многобројнога и отменога

_- Шани“ пси“ те

ЖЕНСКИ СВЕТ.

185. српскога грађанства. Шегртићи из Лике, Срема, Херцеговине, Босне и краљевине Србије и других земаља у којима Срби живе, вођени су том приликом и преосвећеном епископу др. Георгију Летићу, који их је очински посаветовао. Свако је морао уживати у радости и весељу те крепке п здраве српске деце.

Тежак удар задесио је ову задругу оставком њене поштоване и многозаслужне председнице гђе Јулке Димитријевићке, која је на ту оставку приморана била, јер је намеравала да због болести уваженога супруга јој на дуже време из места оде и блаже поднебље потражи. Дирљив је био опроштај гђе председнице од чланова одбора, који су сузним очима саслушали вест о сеоби своје миле председнице. Ну добри је удес хтео, да се гђа Јулка Димитријевићка опет повратила својој домаји, те се ова задруга нада, да ће гђа Димитријевићка и на даље поклонити своје интересовање овој задрузи.

Место председнице није било до данас попуњено. На упражњено место подпредседнице изабрана је била гђа Катица Ненадовићка, а след њене оставке на том часништву изабрана је била за подиредседницу гђа Даница „отић, која је до

данас вредно и заузимљиво отправљала своје дужности. Одбор је покушавао, да у минулој години

приреди забаву, али је одржање забаве одложио за ускршње месојеђе у год. 1907. када намерава, да приреди забаву у већем стилу.

Од чланарине утекло је у год. 1905. 360 К, |

Српска црквена градска општина даривала је и ове године задругу са потпором од 100 К, српска црквена општина у Фабрици са 50 К, а овдашња «Рафинерија« са 20 К — на чему им се и овом приликом изриче благодарност.

По задругиним рачунима било је у години

свега

1905. укупно:

Примање 211518 К Издавање 2082'99 К Сувишак 0. . 8214 К

Стање штедионичких улога било

1905. свега 2402'88 К.

Велика су доброчинства, којима се наш елавни град подичмти може, многима хиљадама потпомажу месне наше српске црквене општине, српеке кул-

је крајем

турне установе и српску сиротињу, познато је на