Ženski svet

Н___

ЖЕНСКИ СВЕТ 173. На овоме свету. По Сими Придом. На овоме свету — рујне усне вену,

На овоме свету и све руже, лале, Љубичице мале, јорговани мру;

Све су тичје песме слатке али кратке: А ја сањам лета која вечно вру.

И млађаног ока изгуби се сјај: Ја се у сну чарам и пољупце стварам, Што остају вечни као лепи рај.

На овоме свету вајкају се људи: И љубав и нада па и вера мре А ја јоште сневам загрљена срца, Што им слатка нада вечним путем гре...

Београд, 29. децембра 1905.

Бор. Л. Ценић.

9 ИЕ

Предавање гђе Савке Суботићке, држано други дан Духова на молбу Српске Женске Задруге у Вуковару

приликом излета

»Стари људи хвале старо време, јер је време њихове младости, када нам се све указује у светлим, ружичастим бојама. Сунце баца велике сенке на заласку, а не јутром на уранку, па тако је и са људским животом и успоменама. Леп спомен има чаробну моћ, он нам сугестивном снагом маште прошлост оживљава. !Па је ли онда чудо, што ме срце вукло, да у сутону свог живота још једном Вуковар видим и успомене освежим од 61. и 62. године минулог века, које сам у Вуковару провела. На свету нема ништа, што је трајно, осим промене. Стари пријатељи, стари борци из оног светлог времена, кад се радило на препорођају нашег народног живота, бораве вечни санак и снивају о лепшој будућности српског народа, остављајући аманет млађем нараштају, да тај лепи сану јаву претворе.

Хвала свима, од срца наиме нашој женској задруги на толикој љубави и пажњи, којима сам обасута. Будите уверени, да ће ми Вуковар и надаље у пријатној успомени остати. Та старост живи само од спомена. Благо младежи која тежи остварењу идеала свога народа и човечанства, који воде лепшој будућности. Благо старости, чија прошлост није помућена сопственом кривицом и ко на крају суђених му дана с правом може рећи: што знадох учиних, што имадох дадох свом народу и своме ближњему. Ко пред бедним и невољнима врата затвара, били они ма које вере и народности, затвори

на Добру Воду. ће му се рајска. Пред Богом смо сви једнаки, он мери само наша дела.

Старица на ивици сам гроба, па кад би ме ко запитао, шта му учинити ваља, да узмогне општем добру допринети, другу бољу од ове не бих му знала рећи: Тежи увек, да својој задаћи и дужностима што боље одговориш, јер ћеш на тај начин првенство заслужити, а последњи, који то не учини, па ма како он високо стајао. Од великог велико се иштг, а где само постоље величину даје, то је узајмљена светлост, јер трајну светлост дају само личне 34слуге. ЗИ

А сад да бацимо поглед на нека питања, која дубоко засецају у наш домаћи, друштвени и јавни живот. Али кад на то реч дође, не знаш са којег краја да почнеш. Да почнемо са кућом, тим темељем народнога бића и напретка, али уједно и народнога опадања, ако тај темељ није доста чврст. Свака српска кућа, свака српска породица спада у оне важне јединице, које чине скуп свега онога, што један народ сачињава.

Пођимо дакле у српску кућу, ратарску, грађанску или господску! Па шта ћемо видети 2 Видећемо, како се српски патријархални живот, љубав ка цркви и народним обичајима све више и више губи, а родољубље хладни. Свако само себи вуче и отуд оне трзавице у свим слојевима нашег друштва. Па докле таког Видећемо како се отуђујемо од матере земље, те храни-