Ženski svet
176.
Суботићке и велика жупаница, Хидегети. Трећи дан се вратила г-ђа Суботићка из
гт-ђа Агата пл.
ВА
Небрату.
Родисмо се под једнијем кровом,
Из утробе једне исте мајке,
Једним смо се научили словом, - Слушали смо једне исте бајке.
Крвца нам је једна иста текла,
И струјила кроз тјелесне жиле, Једну нам је рјечцу мајка рекла - Једне нам је дала исте силе.
ЕЦ
„2
6
ЖЕНСКИ
СВЕСТ
Вуковара у Нови Сад испраћена исто онако свечано, као што је и дочекана, обогаћена општом љубављу и поштовањем.
(ИХ
~
Ал ти јадан небрате Кајине Изневјери материну крв И постаде безуман к'о црв; И подиже ти несрећни сине На свог брата издајнички мач, Па удари тад у срамни плач. Сански Мосли, 1906. Јово Г. Поповић.
ЈЕ
Што нисам камен»
Што нисам камен и нем и хладан,
Да не знам шта је злоба и свет, ____Што нисам камен без срца без речи, Е Да не знам шта је ни удес клет!
Што нисам камен без срца и речи Да ништа ме знам, што чини свет, Да не осећам ништа, шта бива Што нисам младић скамењен цвет !
| __ Сваког доброг Србина п умиљату
Српкињу, свако старо п младо чељаде,
које уме да равбпра добро од зла,
| мора да склони на то да осуђује једну
| ружну појаву у нас, о којој Бе бити речи у овом нашем напису.
У нашем народу, од вајкада а и сада
омпљено је писање писама. Спп оцу,
отац сину, мајка кћери и ова њој, род роду, пријатељ пријатељу, повнаник повнанику, драги драгани гом срца свог,
и драгана дра= пишу писма над нису
Овако ја сам младост рањена, Осетљив, нежан зелени крин, Целога света недужни син!
Ах, што кам нисам и нем и хладан
Да не знам шта је злоба и свет,
Да не осећам ништа... без срца да сам,
Што млађан нисам — скамењен цвет! Битаћ. Исаије Митровић.
| У фех
Не примајмо туђе зло.
Што је наше, није лоше. Српска народња реч.
близу једно другоме, ките што лешше могу.
Писма преносе вести у пајудаљеније крајеве и чинз велику услугу. У нашим народним песмама, на много се места спомиње ситна књига, као: „Драги драгој битну књигу пише“; или: -„Синоћ. мени ситна књига дође“; па чак се спомиње у нашим тешкпм борбама са Турцима, кад су наши јунаци робовали у тавницама, да ву писали ситне књиге „крвљу од образа.“
а у писму обично
ДР РЦ РУТ Ри