Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

a konačno jednu čupavu glavu. Nije bilo teško razbrati da ta glava, ruka i SVictilika pripadaiu jedno drugome.

»Dođi, skoro će sunce gramuti, dodi, idemo da ga pozdravimo.«

Vani su već čekale siene, zaogrnute u crne kabanice. Mi smo se uspeli na brežuliak i sieli licem prema istoku. Na istoku ie već svitalo. Biiele magle koje su zakrivale šume i bregove počele su nestajati i boiadisati se ružičasto.

Naskoro se zacakli pred našim očima srebrna nit potočića. Kapliice rose zasviietliše kao koralii. Za brdima granulo ie sunce...

»sAl heharim šam tilalti, ki hiškamti kum haiomx«,

započe neko da pjeva... a mi smo svi upali iz punoga grla:

»Šam raiti marot-pele b'cet haboker al haolam...«

Ta koliko čudesa ima u prirodi, koliko tonova i boja! Treba tek da znamo osjećati, gledati i slušati. Ovakove noći uče osjećanju, gledaniu i slušaniu.

A divlia loza, loza na obroncima briiegca počela se sve više u VIS pružati. Tamniie ie postaialo zelenilo drveća. a tamniia plavet neba.

Šumama i bregovima orile se naše piesme. Mnogo smo liiepih časova proživjeli u šumama i bregovima. Jer i izlet nam ie bio forma života i zajedništva.

U lietnim mjesecima naučili smo uglavnom šomerska vieštarstva. Priice svega smo se bavili viežbama koje oštre sietila i podupiru našu samostalnost. Često smo raštrkani išli šumama i bregovima, a iedina nam ie zadaća bila da gledamo i prisluškuiemo i da nam ništa ne smije izmaknuti. Drugom smo sc opet prilikom raštrkali u različitim pravcima, a zadaća mam ic bila da neko vrijeme moramo promatrati ma kakovo Živo biće, bio to mrav, ptica ili Što slično. Na noćnim izletima vježbali smo vieštarstva logorovania, postavljanic šatora i gradniu kuhinie. Učili smo se da živimo u prirodi i da se u nioj snalazimo. Nestaiala ie nervoza galutske duše. Priroda nas ije učila liepoti, harmoniii. jednostavnosti. Naučili smo da hodamo šutke tihim Šumama, a da ne smetamo mir. Naučili smo šutke gledati i diviti se krasotama prirode oko nas. A često ie šutnia mnogo uvierliivila od buiice šumnih riječi.

Upisali smo se u iednu biblioteku i čitali različite kniige sa polia iudaistike. prirodnih znanosti i sa područia opće literature. U nekojim smo se knjigama zajedno razgovarali, a iz nekojih smo citirali otsječke. Nismo se klonuli opširno razgovarati o čitavom nizu pjtania i problema koji se nameću na usta svakome mladome čovieku. A tip idealnoga šomera lebdio nam ie uviiek pred očima. Na svakom smo koraku nastojali da steknemo svojstva i oznake značaja koie moraiu da krase šomera, Nastoijali smo da u svom: svagdanjem životu naše etičke ideale ostvarimo. I tako zaiedno živeći približili smo se polako ciliu. Dug, Veoma dug ležao ie pred nama naš put, no veliki smo dio toga puta već prevalili.

Oduševlienia ie bilo, a ni dobre volie mile nedostajalo.

I kad su grozdovi loze počeli da dozriievaiu, a vršci stabala počeli krvavo cvasti, učinilo nam se kao da smo dugo, dugo ovako zajedno Živieli, najmanie nekoliko godina. Jer ti su mieseci bili liepši i sadržainiji no čitave g#Odine našega prošloga života. Zlatnim lancem okovali su zajednički doživliaji naša srca međusobno. Pa neka i vriieme rastrgne lanac koji nas veže; ako se i rastanu naši putovi u Živolu. ledno će ostati veliko i sveto: oslećai da smo u to vrijeme dok su naša srca bila vruća bili nerazrešliivo povezani uz narod.

55