Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 498

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

сретање били опремили. Дочувши, да се Његово Високопреосвештенство код Пијеска одмара, једанак се сви у заједници кренемо пут Пијеска, јер нас је свијех пуста жеља прожимала, да га што прије угледамо, да га што брже, на рукама да је кабил, у наше планине снесемо. Кад смо били њему на догледу, онда ништа истом јуначког рода сине, загрмљеше брешке од образа а зајечаше јеком густе шуме, коњи нам бијесни све у пропињке сташе поиграват' а у забрекнутим од радости прсима закуцаше срца, закуцаше у нама свјема од раздрагана нека чудновата чувства, што га је у нама 1Б. Високопреосвештенство својом појавом произвело. На једној мераји, на зелени, што је тик до гауме, у густу ладовину нзнијелн му столицу, па он сијо, те сједи а благи подсмјех овога свијета расуо му се по његовом старачком лицу, да га је љепота једна погледати. 1Бегово ведро и сјајно лице, са кога нако одсјајује тиха побожност, његов израз благости па његово љубазно држање, чини га „лдземним и вишим, а отвореност и хумор, којим он тако обилује, чини га симпатичнијим. Заиста је Његош „дивно" реко: „ЈБепше ствари нема на свијету, „Него лице пуно веселости, „Особено, ка' што је код тебе, „Са сребрном брадом до лојаса, „Са сребрном косом до појаса, „А лице ти глатко и веоедо „То је управ благослов Витпњега' - . Кад му се миодовуд, ине скидајући очију са њега приближисмо, а он ништа 'нако стар и утруђен устаде добар си брат, па стоји, благо нама стоји, а тек што није раширио руке и гледајући на њему чини ми се, еда би нас све у један пут у наручја топла прихватио. Док мп наше коње одјасмо и повезасмо, дотле је свештенство, које је и иначе шнло пред нама, по реду његовој светој десници приступало, а млади парох С. Чалмић поздрави га са згодном од прилике 'ваком добродошлицом : Високопреосвештени господине! „Вољом и милошћу Свемогућег Бога, а под заштитом Његовог Величанства цара и краља Франца Јосифа I., српско-православнн народ цикотске општине испунио је своју жељу са довршењем новоначињене цркве, и с радошћу Вас предусрета Високопреосвештени архипастиру кличући Вам: Добро нам дошао!" На што и ми

громно повикасмо: „Добро нам дошао !" За тим му се дубоко поклонио г. предстојник и по његовом начину представио, за њим нахма начеоник Салиага Куртагпћ па онда сва господа редом, међу којпма је било наших Срба трговаца обијух вјера, и још Аврам Алтарац, хоџа Јевреја. Послије њих кнезови и остали првенци „владици су приступили дивно, љубећн му руке и кољена" а он њима благослов дјелаше. Иза кратког и пријатног одмора а по жељи Њ. Високопреосвештенства кренемо се с Пјеска око 2 сата по подне, и то у најбољем реду. Одређеног стјегоношу опет су нам млатиле крупне ките од заставе дуге. За њим је опет јездило до 25 коњаника, а исти број и још са 10 кола свечано је, готов „тактически" на одморним и чилим кбњићима јахао за кочијама госп. митрополита, у којима је и г. предстојник сједио, те га о нагаим стварима забављ'о и разговар'о. Кад смо били здравој и пијаћој Ружиној води, ту мало застанемо и коње ознојене проводамо, а сами се њезином угодном свјежином понапијемо и разхладимо. II Њ. Високопреосвештенство једну је купу искапило. Да је знао Високопреосвегатени, са каким је народним предањем њезин извор ограђен, е доиста би му се још слађе и пријатније по његовом племенитом, њежном срцу разлила. У истом реду и истог раздраганог одушевљења, кроз угодну свјежину и бујно зеленило а пјевајући ириближимо се високој Плочи, ђе из свите коњаници иступе, и кад је Њ. Високопреосвештенство са осталијем пратиоцима уз нагае грлате поздраве проминуло, окренемо ми пријекијем путем, јер је много ближе и за нас наручније. На Тугову, код Заријна хана застанемо, па док дугае ладном пивом мало повратисмо, у то се и они помолигае, гато ми одовуд метањем из порожених брегаака и покличима громно поздрависмо. На задњој окуки, како ћемо у искићене Власенице опет запуцаше брешке, да се је и Виселац и све разлијегало. Коњи нам истина узели ход низамеџидијски, ама хоће да се потару. Народ се искупио, па са највећом предусретљивогаћу, са највигаим жељама и покличима бурним ноздравио је нага велики и свечани улазак у мале Власеиице Кроз цио, гаумом искићени и многобројним групама веселог народа начичкаии Крушевик разлијегало се некуд побожно брујање „од кликтања, славе и усхита". Код цркве