Nova Evropa

ženje Rikarđa Jakopića, U Minhenu, oni su se klonili škole i išli slikati prirodu, Što je starijemu od njih, Veselu, bilo iskušavanje vlastitih mogućnosti, to je Jakopiću bilo temeljem za novo stvaranje i razvojno produbljavanje, Vesel, kojega kroz ceo život interesuje karakter i sudbonosno unutarnje snovanje čoveka, nije često slikao u punom svetlu, — ostajao je u mraku enterijera; a ipak njegove osobe, slikane u »avbama« {ženske narodne kape), ili u čizmama, ne preteruju u smislu žanra ili etnografski, Samo što on unatoč problema sveila i rasporedjivanja boje ne zaboravlja na, takoreći, dramatsku egzistencu čoveka, Veselov demonski duh uvek je razdvojen; ni do danas nije on sintezom zaokružio svoje snovanje.

U Ažbeovoj školi poučavalo se moderno slikanje kao tehnički problem, Posle stečenih osnovnih temelja napuštali su školu svi slovenački slikari i vraćali se u domovinu, gde su sami nastavljali rad, pred prirodom, Tehnička virtuoznost nije im bila dovoljna, tražili su istinu u umetnosti, — poslednju, duboko uverljivu sadržinu, Jakopić je već u prvim samostalnim delima pokazao da je razumeo problem svetla, i da ga je, kao isključivi, staru almosleru radionice nadoknadjujući fenomen, preboleo. Njegova duboko muzikalna priroda nije se zadovoljila s kopijom prirodnih vidika, pa bili ti ite kako trenutni i individualni, Ovamo spada nekoliko njegovih svetlih pejsaža, uostalom dosta malen broj za slikara kojeg danas nazivaju vodjom impresijonista, Jakopić je upoznao geslo Zapada, koje je glasilo: svetlo i jednostavna priroda, Njemu je prikazivanje prirode nalagala unutarnja pofreba, i u doba nakon svog povratka u domovinu postaje on njenim romantičnim pesnikom, religijozsno raspoložen i subjektivmo uzdižući boju kao зитуо! pod kojim brodi. Njegovo stvaranje nije medjutim ostalo ograničeno na prostu prirodu; on je isto tako intenzivno slikao i mistični prostor interijera, te je stavio na početak svog velikog razvoja religijosnu kompoziciju, U Minhenu je manj učinila snažan utisak jedna mala izložba Moneovih i Pizarovih slika. Чат ipak išao je dalje: namesto svetla spoznao je sunce koje pali domaću zemlju, zadubao se u rodnu grudu. te je nikad njom nezasićen stvarao njenu sliku, Posledica je bila gotova dramatika boje, a u mjoi se izmenilo prirodno svetlo u umetnikovo unutarnje sunce, Na tom putu dospeo je u stvari na staze Holandeza Van Goga (Godh), samo što ovodđa neženirana realistika predmeta nije tako glasno progovarala u Jakopićevu stvaranju, gde je predmet transponovan u osećaj i u rasvet lienost, Prirodni pojav je sada u osnovi preudešen i prikazam kao duševn doživljaj,

Jakopićevi drugovi, Grohar i Jama, počeli su ići svojim umefničkim putem u drugim prilikama, i polaganije.

216