Nova Evropa

prisega", „V pepelnični noč,“, „Oljki“, a oparopnj „Vaebozetje Marije Device“, између којих дела је најзначајније ово последње.

У Светском Рату замукнули су, како рекосмо, „Нови Акорди", и глазбени је живот застао. Али су се већ у тишини појављивала нова имена, која су дошла до признања тек но преврату; између њих треба споменути као најмлађу словеначку глазбену генерацију: Луцијана Шкерјанца, Марија Когоја, Јанка Равника, и Славка Остерца, Равник је додуше већ и у „Новим Акордима“ објавио био неке ствари и тиме свратио пажњу на се; после преврата издао је циклус песама „У бшаШе", Остала тројица ступила су пред јавност тек касније, и то: Шкерјанц с многим веома успелим песмама за један глас с пратњом на клавиру, с коморним квартетом (први ставак овог квартета изводили су први пут у Љубљани „Зиковци"), и с разним мањим оркестралним стварима, а нарочито с глазбом за Молијерова „Грађанина племића“, Мариј Когој издао је досад неколико соло-пева и две свеске клавирских пијеса. Композиције Славка Остерца нису још штампане, тек су се неке његове оркестралне ствари, међу њима једна симфонија и један гудачки квартет, изводиле јавно у Цељу и Марибору.

У властитој народној држави почео се словеначки глазбени живот наново интензивно развијати, Глазбена Матица проширила је своју глазбену школу у конзерваториј, који је године 1919/20 бројао на 1009 ученика и 56 учитеља. Но материјалне неприлике биле су узроком да се то стање конзерваторија до ове године погоршало, тако да он сада броји само на 650 ученика са 25 учитеља. — Веома се развио, особито што се тиче опере, и љубљански театар који је подржављен по преврату. Оперски компонисти, Виктор Парма и Ристо Савин, јављају се с новим делима: Парма са „Zlatorogom“, а Савин са „Пера Мада" и „Gosposvetski sen“, koja cy mmaja знатан локални успех. Највећи вањски успех постигла је опера Антона Ферштера „Согепјаја Зјаусек", која је лане поново изнесена на сцену, те се давала 19 пута. То дело, за које смо већ раније споменули да је први пут извођено 1872 године без нарочитог утиска, и које су такођер и 1896 безуспешно покушали наново оживети, наједном је, примерним инсценирањем и марљивим студијем, показало изненађујућу привлачну снагу, Словеначка опера, под интендантом Матејом Хубадом, лепо се развија и негује интернацијонални репертоар, особито пак чешку и Словенцима досад мало познату руску глазбу.

Развој световне глазбе, у току последњих двадесет година, није могао остати без снажнијег утицаја и на словеначку црквену глазбу, Већ споменути „Сегкуеп! базђетк", који је тодине 1908 прешао из руку Антона Ферштера у руке Станка

228