Nova Evropa
престали писати и у новије доба: Ивана Тавчар-а („ата kongresa”, „Суебе у jeseni“, „Visoška kronika"), Др. Фр. Детела („Еодођићђје па deželi“, „Delo in denar”, „Sošolci“, „Tajski promet“, „Svetloba in senca”), и Матију Пре_ лесника (романи из полапске историје). Међу савременицима истакли су се Иво Шорли („Ulovek in pol" „Pot za razpotjem", идејне приповетке и новеле), Вл, Левстик („Сабје бпехао"), који је особито марљив као преводилац; натуралистички расположен Др. Алојзиј Крајгер (Кгаћет) (прама „зЕска“, роман „Kontrolor Skrobar"), Др, Иван Ла х („Upornid“, „Brambovci“, „Angelin Шаг“), а особито Др, Иван Прегељ, који је у својим културно-историјским романима, а и у драми „Атаље!“, развио признања вредну творачку моћ с профињеном психолошком карактеризацијом („Tlačani“, „Zadnji uporhik“, „Plebanus Joannes“, „Bogovec Јетпеј“). Међу најмлађим приповедачима утиру си путеве Фр. Албрехт, Иван Албрехт Марија Кметова, Јуш Козак, Нарте Великоња, Фр. Бевк, Станко Мајцен, Ив, Дорник, идруги у драми Алојзиј Ремец, Станко Мајцен, Голиа, и Иван Јален, последњи са својим врло успелим првенцем „Рот“.
За развој словеначке књижевности најважнији су још увек ови књижевни листови-ветерани: „„јибјавк Хуоп“ (утемељен 1881) m „Dom in Svet" {yreMemen 1888), врло осетној потреби удовољава oGuHTejbcku macr „Mladika“ (утемељен у Горици године 1920, пренесен 1923 у Преваље у накладу Мохорјеве Дружбе). Веома живахну делатност развијају и разне накладне задруге, нарочито „Тисковна Задруга" и „Нова Заложба“ у Љубљани, „Горишка Матица", „Наша Заложба" у Јулијској Венецији, и друге.
Рт. Гап Стајепацег.
Slovenačko kazalište.
Ivan je Cahkar negde napisao, da se slovenačka literatura razvijala na skokove, To je tvrdjenje, donekle, paradoksno ali je, u svojoj suštini, istinito, i vredi nesamo za literaturu već iza sav ostali slovenački javhi, a poimence kulturni život, Narod o čijem vlastitom državotvorhom dejstvovahju пе nalazimo skoro nikakovih fragova, nesamostalan i zavisan od ravnodušna, ako ne i neprijateljski raspoložena gospodara, bez potrebhih materijalnih temelja, malobrojan i siromašan narod ne može svoju kulturu izgradjivati organski i bez prekidanja, kako to uspevaju veliki, bogati, i heodvishi harodi, Uza sve to živela
233